Новогодишња туга-Луција Тасић

За Нову годину

                                                  кад се сви веселе,                                                 

плачу млади борови,

плачу вите јеле.

У њихове шуме

кад се зора буди,

долазе са секирама

неки чудни људи.

Секу јеле младице,

кидају им гране,

па их носе на пијаце

док зора не сване.

Гужва је велика,

продају се дрвца,

а не мисле људи

да им ломе срца.

Не мисле на пустош

што за њима оста,

не мисле на своја,

понашања проста.

Да су мало ученији

сигурно би знали,

за опстанак људског рода

свако дрво значи.

Зато децо, учите,

своје родитеље,

да за Нову годину,

не купују те  јеле.

Али зато могу,

с кореном да купе

и нека их засаде,

у врт поред клупе.

Тако ће им онда

нови живот дати,

а јела ће доброту

знати да узврати.

Из књиге -Испод неба деци треба