Земљо моја, опет смо заједно

Постоје крупне одлуке на које ми не можемо утицати.
Постоје догађаји чији смо само делић, сведоци и колатерална штета.
Постоје губици који се не могу надокнадити. Постоје сећања која живе у нама и која нам нико не може одузети. Постоји носталгија...
           Некада (не тако) давно, бејаше једна Земља чија се граница простирала ''Од Вардара па до Триглава.''
           Некада (не тако) давно, у тој Земљи живели су задовољни људи и расла срећна деца.
           Некада (не тако ) давно, у тој Земљи орила се заједничка песма:''Лепе ти је, лепе ти је Загорје зелено,'' ''Македонско девојче,'' ''Ој, свијетла мајска зоро,'' ''Прођох Босном кроз градове,'' ''На планинцах сонченце сије,'' ''Нема те више Алија,'' ''Фалиле се Каштеланке,'' ''Јечам жела, косовка девојка...'' За душу су певане староградске песме и севдалинке. Уз њих се мерачило, бекријало и плакало.
           Некада (не тако) давно, становници те Земље умели су да се ухвате за руке и да заиграју велико ''Ужичко коло,'' и ''Моравац,''словеначку полку и оро, војвођанске поскочице и мађарске чардаше...
           Некада (не тако) давно, у тој Земљи слушали смо Терезу Кесовију и Арсена Дедића, Прљаво казалиште и Парни ваљак,  Бијело дугме и Мерлин, Неџада Салковића и Бебу Селимовић,  Селимову-Желчевски, Тому Здравковића и Лепу Лукић, Ју групу и Рибљу чорбу ...
           Некада (не тако) давно, деца су у тој Земљи одрастала уз књиге Бранка Ћопића, Исмета Бекрића, Григора Витеза, Љубивоја Ршумовића, Тона Селишкара...
           Некада (не тако) давно, комшије и сусједи седели су за истим столом и прослављали празнике и свеце, бајраме и крсне славе, пили каву и кафу са ратлуком и рахатлокум, наздрављали уз лозу и шљиву, пиво и пиву, мезетили његушки пршут, и сјенички сир, и суџук, и далматинску шунку, и сремску кобасицу, и мађарски кулен, и сарајевски ћевап, и хлеб, и крух и сомун... Сладили се и гужваром и штрудлом, и алвом и халвом, и кранслицама и ванилицама, и баклавом и сувом питом, и бундеваром и питом од дулека...
          Некада (не тако) давно, та дивна Земља имала је и цркве, и храмове, и манастире, и самостане, и џамије и синагоге. И ником није сметало што се неко моли Богу, а неко Алаху. Људи су се поштовали, јер су људи.
           Некада (не тако) давно, деца из те Земље полагала су пионирску заклетву и била поносна на црвене мараме око врата. Били су верни и искрени другови који држе дату реч. Поштовали су родитеље и старије, поштовали су своје учитеље.
           Некада (не тако давно) бејаше једна Земља које се ја са сетом сећам.
Због успомене на ту Земљу и безбрижно одрастање у њој, срећна сам што сам део Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије. То је част, понос и одговорност.
           Жељана и Весела, нисте могле направити бољу ствар за све нас који смо волели и који у срцу носимо Земљу које више нема.
          Београд је раширио руке и пригрлио учитеље шест бивших република. Много труда је уложено у организацију скупа. Исплатило се.

           Када је трио Мирјана Пајић, Мила Ђачић и Александра Станковић запевао добро нам знану и драгу песму ''Земљо моја,'' 400 људи је устало и није било потребе крити ни емоције ни сузе. Помислила сам: Земљо моја, опет смо заједно!

Хвала Жељана и Весела што сте нас поново спојиле, што сте створиле Сигурну наставничку кућу, што Вам је образовање императив.

КРАЈ 1. ДЕЛА!  😊😊😊

Кратке приче за вежбање читања са разумевањем

       Изашла је из штампе трећа књига кратких прича аутора Снежане и Зорана Јешића.
Данашњим генерацијама деце читање представља проблем. Разумевање прочитаног представља још већи проблем. То знамо сви ми који смо у свакодневном контакту и непосредном раду са децом.
     Зато је ово драгоцена књига! Представља корисну литературу како за децу и учитеље, тако и за родитеље који желе да њихова деца лакше и у континуитету напредују.
         У књизи је 40 кратких прича чији је језик близак деци.
40 занимљивих тема из свакодневног живота деце.
40 прича које се настављају и дозвољавају машту.
Приче су прожете смисленим порукама које децу уче практичним стварима, баш оним које су им потребне за живот.

Намењена је најмлађим читаоцима који уче да читају и који вежбају читање са разумевањем.

Извод из рецензије:

''Родитељски и коауторки пар Јешић, сјајно инспирисан, изнедрио је још једну књигу кратких прича, на радост деце и свих нас који радимо са њима. Њихове књиге полако заузимају важно место у вртићима и школама, што није случајно. Писане су срцем родитеља и пером педагога коме је близак дечији свет.''
                                                                                                                                Луција Тасић

Као један од рецензената књиге и као дугогодишњи учитељ, од срца је препоручујем деци.
Ауторском пару Јешић, желим још прегршт идеја и да не престају да нас радују кратким причама.
Деци која читају књигу, желим да науче да читају за 5!

Читај za 5

Њено величанство ЈАБУКА

''Једна јабука на дан, па неће лекар у твој стан''

Еко школа ''Драгољупче'' и ове школске године има амбициозан еколошки акциони план. Већ на самом почетку школске године нижемо бројне активности.

Октобар-месец правилне исхране сваке године се пажљиво планира.

16.октобра обележава се Светски дан правилне исхране, а  20. октобра Светски дан јабука. Тим поводом за ученике млађих разреда осам учитељица је припремило тематски дан под називом ''Једна јабука на дан, па неће лекар у твој стан.''

Вредно се радило у три села: у Драчићу где је матична школа,  у Бачевцима и Жабарима, где су наше подручне школе. 

Светски дан јабука обележава се од 20.октобра 1990. године, а започела је организација Common Ground из Лондона са циљем за промовисање њених бенефита за здравље, као и промовисање бројних сорти јабука које се у Енглеској узгајају.

 И Србија се може похвалити узгојем овог благотворног воћа. Готово да не постоји сеоско домаћинство које у свом дворишту или воћњаку нема бар једно стабло јабуке што сведочи о њеној широкој распрострањености. Аутохтоне сорте јабука код нас су бројне:
Зеленика, Иванчица, Медица, Дивљача, Јесенка, Слаткача, Кисељача, Петровача, Белица, Киселица, Колачара, Мирисавка, Адамовчица, Црвеника, Јечменица, Будимка, Илинска...

            Кроз интеграцију наставних садржаја, ученици су прошетали кроз све наставне предмете и научили много о овом укусном и хранљивом воћу које је често занемарено баш због доступности. Деца придају већи значај неком егзотичном воћу не знајући колика је корист од свеже јабуке. Зато је важно да се упознају са њеном нутритивном вредношћу. Обилује витамином C. Посебно га има у јесењим и зимским сортама. Богата је пектином, биљним влакнима, минералним материјама, органским киселинама. Јабука је чистач крви и цревног тракта, снижава ниво холестерола, погодна је за дијету, обезбеђује добар и миран сан ако се поједе пола сата пре спавања.

Јабука је гајена 1000 година пре нове ере и не постоји воће које у себи крије толики симболички набој. Она је рајско воће и симбол недостижности. У грчкој митологији и у скандинавским сагама увек је средство које исцељује и подмлађује.

Највише обичаји у Србији везано је за јабуку:

- Даривали су је  новорођенчету да буде здраво и румено.
- Младић је поклањао девојци као знак љубави.
- Јабуку гађа младожења кад дође по младу.
- Јабуку је доносио гост домаћину кад дође на славу.
- Ставља се у уста печеног прасета, а не знамо зашто.

-Још увек баке у селу поред дуња и јабуке стављају на ормар да соба мирише.

У неким крајевима одржао се обичај да се јабука нађе на столу за Бадње вече. Подели се  на онолико делова колико има укућана. Свако поједе по део. У случају несрећа, рата, елементарних непогода, ако се људи изгубе, верује се да ће се наћи са оним са којим су поделили јабуку на Бадње вече.

Чему служи јабука?

-Да је поделиш са другом.
-Да је поклониш симпатији.
-Да њом опереш зубе.
-Да ти поклони витамине.
-Да утолиш жеђ.
-Да се у њу усели црв.
-Да позира сликарима.

(Из часописа ''Витез'')

У непосредној околини школе у Драчићу посађен је воћњак 2013. године. У њему се налази 151 стабло аутохтоних сорти воћа: шљива, дуња крушака и јабука. Бројка није случајна. Те године је у школи било баш толико ученика. Школски воћњак одржавају ученици заједно са помоћним радницима, наставницима и директором школе.

Тематски дан је завршен бербом и дегустирањем њеног величанства ЈАБУКЕ не само у Драчићу, већ и у Бачевцима и Жабарима.

Деца су много научила а сада чекамо резултате у виду јабуке за ужину.

Француски стручњак за фитомедицину Maurice Messegue није случајно рекао:

''Ако бисте били у прилици да засадите само једно дрво у врту, онда би то свакао требала да буде јабука.''

Прваци из Пријездића и Драчића бимали су заједничке часове

Јабука служи да се у њу усели црв 😄

У 1.разреду часове су реализовале учитељице Бојана Белушевић и Луција Тасић

Брање и дегустирање јабука у школском воћњаку са директором школе Зораном Новаковићем

Најстарији ђаци у млађим разредима -четвртаци, сладе се укусним плодовима

Наши ђаци у Бачевцима свакодневно уживају у школском дворишту где има јабука

Другари из Бачеваца

У Бачевцима на часу ликовне културе

Табла ученика 4. разреда

Учитељица Весна Сировљевић са четвртацима

Српски језик -У Бачевцима су обрађивали Причу о јабуци

Четвртаци из Драчића и Пријездића правили су воћне декорације

Учитељица Александра Петровић (њој нису потребне мердевине)

Ликовни радови ученика из Бачеваца

Учитељица Милена Страхинић са својим ученицима у Жабарима

Иако немају школски воћњак, ученици из Жабара су га потражили у непосредној околини.  Амбијентална настава.

Ученици из Жабара на часу ликовног

Кад се вредне руке сложе добије се фантастичан продукт

                               Друга група у Жабарима на часу ликовне културе
                                                            Браво креативци!

                            Ученици из Жабара направили су и укусну воћну салату

                                                                    Прваци позирају

Наши четвртаци

Грађење учитељске каријере

         Учитељ сам дугих 28 година. Завршила сам Педагошку академију ''Душан Јерковић'' у Шапцу, а касније, Учитељски факултет у Сомбору. Своју педагошку праксу започела сам у традиционалној школи која полако одлази у музеј старина.
          2004. године, када сам била на половини садашњег стажа, десила се реформа у образовању. Тај нови начин рада отворио је врата мојој успаваној креативности. Пружио је могућност слободнијег и иновативнијег рада што сам  почела да користим на најбољи начин.Највећи утицај на моју каријеру имала су два програма стручног усавршавања:
Луткарство у настави и ваннаставним активностима ауторке Вере Стојшић Гашпаровски и
Иновације у настави чији су аутори др Младен Вилотијевић и др Нада Вилотијевић.
Нека своја искуства и неке поруке, желим да пренесем млађим учитељима, како би сигурније и лакше напредовали у струци и градили своју учитељску каријеру.

       Да бисте уопште почели да градите каријеру, треба да верујете себи и у себе.
Треба да будете свесни свог знања, својих могућности и да знате колико можете.
ГРАДИТЕ САМОПОУЗДАЊЕ!
       Немојте се плашити тога шта други мисле о вашем раду. То, уистину, јесу корисне информације. И добре и лоше критике треба да делују подстицајно на вас. Добре, у смислу да знате да сте на правом путу, лоше, да преиспитате оно што радите и да пробате то да унапредите. Међутим, ту будите обазриви! Постоје и замке. Разграничите добронамерне и злураде критике. Постоји и она врста људи која је склона искључиво критикама, а примере рада тих људи никада нисмо видели. То нису критичари, већ критизери. Научите да направите разлику између та два профила. На вама је да уочите и да раздвојите жито од кукоља.
Треба да се вежете за мишљења људи који су доказани у раду и од којих можете учити.
ЕЛИМИНИШИТЕ СТРАХ ОД КРИТИКА И КОМЕНТАРА!
         Не устручавајте се да друге колеге питате за мишљење и да од њих потражите савет. То није срамота, а није ни одраз незнања и неискуства. Напротив! Више очију боље види. Мишљење компетентних колега ће вам помоћи у грађењу самопоуздања.
ТРАЖИТЕ МИШЉЕЊЕ ДРУГИХ!
         Немојте се прецењивати и мислити да сте паметнији него што јесте. Немојте мислити да сте у школи све научили . Стечено образовање је само улазница за стварни живот у школи,  а колико ћете заиста напредовати, не зависи од дипломе, него од вас. Усавршавајте се, учите, анализирајте свој рад, истражујте...
БУДИТЕ ОТВОРЕНИ ЗА УЧЕЊЕ И ЗА ПРОМЕНЕ!
         Немојте живети у заблуди да довољно читате. Није свеједно шта читате. Читајте праву литературу! Читајте стручну литературу! Пратите стручне радове и стручне чланке у педагошким часописима, пратите иновације у настави и примере добре праксе. Постоје праве ризнице образовних листова, база радова Креативне школе, база радова ЗУОВ-а, сајтови са одличним примерима добре праксе, образовни блогови...
ЧИТАЈТЕ ПРАВУ ЛИТЕРАТУРУ И СТРУЧНУ ЛИТЕРАТУРУ!
       
ДАКЛЕ,

1.ДЕФИНИШИТЕ СЕБЕ, СВОЈЕ АСПИРАЦИЈЕ И МОГУЋНОСТИ!
2.ДАЈТЕ СВОЈ ЛИЧНИ ПЕЧАТ НАСТАВИ И НЕКА ВАС ШИРА ПРОСВЕТНА ЈАВНОСТ ПО ТОМЕ ПРЕПОЗНА!
3.БУДИТЕ ЕКСПЕРТИ У ОБЛАСТИ КОЈА ВАМ ЈЕ БЛИСКА И У КОЈОЈ МОЖЕТЕ ДАТИ СВОЈ ДОПРИНОС!
4.ПРОНАЛАЗИТЕ САМИ НОВЕ ОБАВЕЗЕ! НЕ ЧЕКАЈТЕ ДА ВАМ ИХ НЕКО НАМЕТНЕ!
5. СХВАТИТЕ ДА ДАНАС НЕ ПОСТОЈИ СИГУРАН ПОСАО, ПОСТОЈИ САМО СИГУРНОСТ У ТВОМ РАДУ И ПОСЛУ!

НЕ РАДИТЕ ЗА НАГРАДЕ!!!
НАГРАДЕ НЕ ТРЕБА ДА БУДУ УЗРОК, ТРЕБА ДА БУДУ ПОСЛЕДИЦА РАДА.
И ВЕРУЈТЕ, ВРЕДАН И ПРЕДАН РАД УВЕК СЕ ИСПЛАТИ!

     
     
         

У сусрет квалитетном и иновативном образовању

            Прва конференција Најбољих едукатора Србије под називом ''У сусрет квалитетном и иновативном образовању'' одржана је 23. маја 2019. године у Београду.

         Организатор овог импозантног и квалитетног скупа је Удружење за подстицање предузетништва ''Живојин Мишић,'' које већ шест година заредом додељује награду Најбољи едукатори Србије. Број добитника ове престижне награде у претходних 5 година је 69.
Добитници су по много чему јединствени и иновативни наставници основних и средњих школа из разних делова Србије. Са нестрпшењем очекујемо да пригрлимо десет нових чланова шесте генеравије НЕС чији је избор у току.
            Конференција је акредитована од стране ЗУОВ-а, а Најбољи едукатори Србије били су  слушаоци и активни учесници.

            Свако наше окупљање планира се са највећом пажњом. Тако је било и овог пута.
За беспрекорну организацију захваљујем изузетним младим дамама Ивони Јовановић и Исидори Кадијевић координаторима пројекта. Оне нас окупљају као велику породицу у којој се сваки члан поштује. Предлажу, слушају наше предлоге и испуњавају наше жеље. Ретко се срећу такве младе, пословне особе, које су образоване, свестране, љубазне и предусретљиве.
            Скуп је отворила љупка и елоквентна Ивона Јовановић која је присутнима пожелела  добродошлицу и представила панелисте.

           Татјана Марковић Топаловић професор физике из Шапца, добитница награде 2014. године и победница NTP 2018. имала је веома емотиван говор о значају Удружења за њу, али и за све нас. Направила је кратку ретроспективу од 2014. године када нико од нас, тадашњих добитника награде није знао о чему је реч. Сама Тања, мислила је да је у питању нека шала. Није могла да поверује да неког занима образовање и знање и да неко жели да промовише и награди вредан и иновативан рад. Тањин топао, људски  говор дотакао је моје срце, а сигурна сам и многа друга срца.

         Модератор у панел дискусији била је Николета Ракочевић оснивач престижне школе “Queen Victoria Education & Translation,” тренер за професоре, стручњак за методику наставе и симултани преводилац. (Импресивно-колико квалитета у једној младој особи)

Учесници панела били су:
Вигор Мајић дугогодишњи директор истраживачке станице Петница и сарадник Удружења ''Живојин Мишић,'' годподин Стеван Јокић саветник у Институту Винча и Ивана Ковачевић награђени едукатор 2018.
Питања за панелисте односила су се на наш образовни систем и на промене које можемо направити у њему, на примену нових технологија у настави ( колико нам помажу а колико одмажу). Једно од питања било је како мотивисати ученике  21. века  за учење.
Било је занимљиво пратити дискусију где су сва три учесника одговарала на исто питање из различитих углова и са аспеката различитих професија.
Пошто се ја годинама бавим интегративном наставом допало ми се гледиште господина Вигора Мајића за кога је највећи изазов данашњице повезивање предмета у складну целину ради обједињавања ученичких знања. То је оно што нам дефинитивно недостаје!

После панел дискусије пратили смо једночасовно предавање др Ранка Рајовића који је говорио на тему ''Да ли учење треба да буде игра.''

Након тога едукатори су за едукаторе одржали радионице. Један део радионица односио се на употребу технологија у настави, а други део на развој критичког мишљења и стилове учења у 21. веку. Сваки едукатор пратио је по две радионице за које се определио.

Нове технологије у настави-Милица Андоновић наставница енглеског језика, ОШ ”Вук Караџић”, Пирот
Асистивне технологије у настави-Бранислава Живановић наставник дефектолог, ОШ ”Душан Дулагић”, Београд
Мапирање у настви-Зорица Ивановић наставник српског језика и књижевности, Технолошка школа Параћин
Прошетајмо Гуглучионоицом-Вера Исаиловић наставница историје, ОШ ”Стеван Чоловић”, Ариље
Интерактивна учионица-Нада Стојичевић наставница електро групе предмета, Електротехничка школа ”Никола Тесла”, Панчево
Како да школујемо децу за будућност-Драган Кувељић учитељ ОШ ”М. Стиковић”, Пријепоље
Уважавање стилова учења као предикције добре наставе-Ивана Круљ наставница физике, ОШ ”Ђура Јакшић”, Ћуприја
Забавна математика-Маринко Петковић наставник физике, Школа за основно и средње образовање ”Милан Петровић”, Нови Сад
Потрага за благом, развој вештина 21. века- Младен Шљивовић наставник физике, Гимназија у Зајечару и ОШ ”Десанка Максимовић”, Зајечар
Како до критичког мишљења + 48 вештина за његов развој Сузана Миљковић учитељица, ОШ ”Краљ Петар I“ , Ниш Александра Секулић  наставница српског језика, Економско-трговинска школа, Кула

        Прва радионица којој сам присуствовала је Мапирање у настави коју је за нас припремила изванредна професорка српској језика из Параћина Зорица Ивановић, добитница награде 2015. године. Она има моћ да анимира слушаоца, динамична је, непосредна, а иновација коју је представила је применљива од млађег школског узраста до средње школе. Зорица је одговорила на свако наше питање и своје материјале несебично поделила са нама. Велико хвала, Зорице!

Како да школујемо децу за будућност назив је радионице коју је за нас припремио учитељ  Драган Кувељић из Пријепоља. Он је добитник награде 2014. године и победник NTP 2018.  Име овог учитеља, одавно је познато у ширим учитељским круговима као и његов рад. 
Колега Кувељић има занимљив наступ који је увек проткан хумором и ова радионица је била спроведена кроз дискусију и размена искустава и идеја. Било ми је велико задовољство да присуствујем овој едукативној радионици.

Конференција је трајала 8 сати. Помислићете да је то много времена за помно праћење. Верујте, није било тешко одржати пажњу и концентрацију. Скуп је имао добру динамику, и одличне садржаје.
Заправо, сви смо били добро мотивисани за долазак на конференцију. Нама није било важно време трајања ни један бод који смо добили за стручно усавршавање.
Битна нам је едукација, сарадња, размена идеја, дружење...
Дивно је погледати око себе и видети драга насмејана лица, загрлити пријатеље, осетити подршку. То нема цену.

Хвала Удружењу ''Живојин Мишић'' за овај догађај.
Посебно се захваљујем Ивони и Исидори које су уложиле највећи напор од идеје до реализације и потрудиле се да све протекне баш онако како је замишљено.

Једва чекам следеће окупљање, а дотле, драги НЕС-овци, уживајте у чарима лета и заслуженом одмору! Вратите се у септембру у учионице спремни за нове изазове!
   

Удружење ''Живојин Мишић''

     

          Често сам била у прилици да одговарам на питања колега везана за Удружење ''Живојин Мишић'' и награду Најбољи едукатори Србије.
Стога, имам потребу да мало више информишем читаоце блога о томе.
        Удружење за подстицање предузетништва ''Живојин Мишић'' основано је 2013. године из жеље за унапређењем друштва и као подршка предузетништву као формули за економски напредак и опоравак земље.
Оснивач удружења је предузеће које је тада носило назив ''Преловац Медиа,'' а касније је преименовано у ''Devana Technologies.'' Председник удружења је Владимир Преловац.
Детаљније о делатностима удружења можете погледати на њиховом сајту:

Удружење за подстицање предузетништва Живојин Мишић

        Награда Најбољи едукатори Србије први пут је додељена 2014. године када је награђено 16 наставника који су испуњавали бројне критеријуме.
Ми, који смо награђени те прве године, нисмо знали о каквој награди је реч, све док нисмо добили обавештење од удружења. Онда је уследио позитиван шок.
Ради се о новчаној награди која се састоји из два дела. Први, већи део, намењен је за унапређење рада у школи (опремање учионице, куповина наставних средстава, улагање у пројекте...)   Други део награде је лична награда за награђеног наставника.
       Већ прве године удружење је добило подршку Министарства просвете и свечаној додели награда присуствовао је тадашњи министар просвете. Од тада, сви смо укључени у израду разних Правилника, у критеријуме бодовања за избор НЕС, заједничке пројекте...
Сви смо чланови комисије за избор НЕС.
      За 5 година, удружење је доделило 69 награда:2014. -16; 2015. -16; 2016. -16; 2017.-11; 2018.-10.
Првобитно је додељивано између 10 и 20, зависно од тога колико бодова су имали кандидати, а ове године према Правилнику биће додељено 10 награда, уколико кандидати буду испуњавали све потребне услове и стекли довољан број бодова.
О самом пројекту Најбољи едукатори Србије и награђенима можете се детаљније информисати на сајту удружења:

Najbolji edukatori Srbije

             Затворен је конкурс за избор шесте генерације НЕС и обрада пријава је у току.
Постоје три селекциона круга и укључени су бројни људи из редова НЕС и важних институција (Министарство просвете, Просветни преглед, ЗУОВ... )
             За скептике:
             Молим Вас, ни једног трена немојте сумњати у регуларност избора Најбољих едукатора Србије! Сви чланови комисије дужни су да се стриктно придржавају Статута удружења и Правилника. Велики број људи је укључен у пројекат и одлучује који су кандидати испунили услове и ко ће добити награду.
Лично не знам да постоји поштенији избор кандидата у Србији када се ради о било каквим конкурсима и наградама од локалног до државног нивоа.
            Удружењу ''Живојин Мишић'' циљ је да награди најбоље, а не да фаворизује појединце.
Свих 69 НЕС који су до сада награђени имају иста права, исте обавезе и равноправни статус.
У удружењу нема миљеника и истакнутих појединаца.
           Наше удружење је признато и на светском нивоу и као такво именује кандидате за
Global Teacher Prize i Yidan Prize.

Aктивности удружења можете пратити на ФБ страници:

Удружење за подстицање предузетништва ''Живојин Мишић''