Захвалност учитељици Каролини Нешковић

            У задње време доста се говори о награди ''Најбољи едукатори Србије'' коју је за 2014. годину доделило удружење за подстицање предузетништва ''Живојин Мишић''са жељом да побољша и допринесе образовању у Србији. Идеја им је да охрабре и награде наставно особље које је искрено посвећено свом послу и које користи успешне стратегије и методе у настави.
Награду је добило 16 просветних радника са изузетним радним биографијама и бројним заслугама у унапређењу нашег образовања. Предлагачи су могли бити родитељи, ученици, школе, појединци.
            Захваљујући учитељици Каролини Нешковић нашла сам се и ја међу ''Најбољим едукаторима Србије.'' Без њене искрености, колегијалности и жеље да ме предложи, мој рад би можда остао незапажен, а ја бих остала без вредне награде.
            Каролина и ја радимо  у истој школи ''Драгољуб Илић'' у Драчићу дууууууге 24 године. Прошле смо исти развојни пут од неподељене школе, комбинованог одељења до чистог одељења. Радиле смо у најгорим условима од малих руинираних школских зграда оштећених зубом времена, а касније земљотресом које нису биле ни мало подстицајне, а ни безбедне, до нове школе. Пешачиле смо километрима на посао без обзира на временске услове од -15 до +30. Нисмо отварале боловање, тражиле изговоре... Хрлиле смо свакодневно у наше школице знајући да нас тамо жељно чекају наши мали ђаци којима смо и учитељице и мајке и прозор у свет. Можда се и Каролина као што сам и ја сад, вратила у то време знјајући кроз шта смо све прошле, и решила да ме предложи за ову награду?
             Коначно, радимо у прелепом здању нове школе која располаже модерним наставим средствима, у чистим одељењима у којима је задовољство радити, где можемо да иновирамо, пратимо савремене трендове у настави, истражујемо и креирамо.
Каролина је дугогодишњи председник  Друштва учитеља Ваљева, била је и дугогодишњи председник Стручног већа учитеља, актуелни председник Школског одбора.
Њен предлог није уследио испред Друштва учитеља, нити ипред Стручног већа учитеља ни Школског одбора. Уследио је лично. Каролина прати мој развојни пут, присуствовала је мојих бројним угледним и огледним часовима, промоцијама књига, читала моје многобројне стручне радове и чланке, присуствовала луткарским и драмским представама, заједно са мном водила програм стручног усавршавања ''Интеграција, корелација, занимација,'' и сама користи моје текстове за припремање представа и приредби...
             Једном речју, много зна о мом раду.  Знају и други...
 Али, колико је оних широкогрудих и несебичних  који желе да одају признање нечијем  квалитетаном раду? Колико је спремних и отворених  да предложе неког за било какву награду? Колико је љубазних и срдачних да само стисну руку и  честитају неком на успеху?
У мом окружењу их је мало.
Зато још више ценим Каролинин гест јер то је гест доброг човека.
И опет ћу поновити-да није било њеног предлога, не би било ни мене међу најбољим едукаторима.

Мало је рећи хвала Каролина. 
Али, ипак, велико хвала!