-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
... али, исто тако, никад заборављени учитељ. Тридесет једну годину јела
сам са својом децом учин хлеб. Само на крају ове приче морам рећи и шта ми је
при одласку у Ваљево да прикупљам документа за упис у средњу школу рекао мој
учитељ. А рекао је следеће: ''Иди, нека ти је са срећом, али знај, горак је учитељски хлеб.'' Стари грчки
мудрац је рекао ''Кога су богови
проклели учинили су га педагогом''. А неки други, не знам ко рекао је: ''Учитељ је мост преко којег много, много
чега мора да пређе''.
Данас са мојом пензијом
и драгог супруга живимо. Одхранисмо и одшколовасмо, колико су они хтели, троје
деце. Већ сам загазила у девету десетицу и ту сам на заласку живота.
Уча је био у праву за
све што ми је рекао. Али кад бих се
поново родила, опет не бих жалила да будем проклета, или да будем мост.
Опет
бих била учитељица. Јесте, драги мој велики пријатељу учитељу Марко, опет бих се са децом на одмору играла
''Ринге, ринге, раја'' и заборављала на све тешкоће.
Нема коментара:
Постави коментар