Десет принципа за проналажење сопственог пута

ДЕСЕТ ПРИНЦИПА ЗА ПРОНАЛАЖЕЊЕ СОПСТВЕНОГ ПУТА

1. Искуство из свакодневице уместо дечијег света

         Деца много више уче и много су уравнотеженија и самопоузданија када им је дозвољено да усисавају праву прашину правим усисивачем са правог тепиха и кад могу да укуцају прави ексер правим чекићем у праву греду.

         Изненадићете се са колико се мало помоћи са стране деца сналазе. Праве авантуре и животно искуство чекају их у кухињи, на клупи, у радионици, у остави, у шупи, ормару, испод столова и столица или на отореном брду песка и шљунка.

2. Дијалог уместо једносмерне улице

          Васпитање није једносмерна улица. И наша деца васпитавају нас. Она утичу на наше мишљење, на односе које негујемо и притом нас знатно мењају. То је добро под условом да смо тога свесни и да то прихватамо.Тиме никако не угрожавамо свој педагошки ауторитет. Напротив, ако научимо да се мењамо, оштримо чула за сталне промене које се одвијају у нашој деци.

А ко се уопште усуђује да тврди да не можемо ништа да научимо од своје деце.

3. Искреност уместо педагогије

Немојте стално само да мислите на вашу функцију узора... Нико не може стално да се претвара, а да при томе не делује неискрено или чак да не претрпи штету. Покушајте слободно, са огромном порцијом искрености. Покажите своја права осећања. Избаците то обавезно из себе кад сте бесни. Слободно се ту и тамо извичите ако ћете се после тога осећати боље. Дозволите и исто тако и изливе осећања своје деце, без обзира да ли су она позитивна или негативна. Нико не мора обавезно да се извињава после таквих реакција. Може се разговарати о томе како и због чега настају таква осећања и како свако може учинити нешто против тога. Васпитавајте осећањима- онда ћете васпитавати и да се осећа.

4. Сопствена иницијатива уместо контроле

         Трудите се да увек нудите алтернативе. Ваше дете мора да научи да буде одговорно за свој живот. Што пре то научи, то боље.

            5. Машта уместо рецепата

            Васпитавање не функционише по рецептима, посебно не по оним једноставним. Храброст да се употреби машта је најважније добро успечних родитеља. Пробајте нешто, али доследно. Ако не функционише онда пробајте нешто друго- онолико дуго док не почне да функционише.

            6. Подстицање уместо угађања

            Иако је генерација данашњих родитеља углавном васпитавана врло строго и конзервативно, васпитање у данашње време нагиње ка супротности. Деци је дозвољено све, у свакој количини и у свако доба. Угађање је у моди. Али, тиме не чинимо услугу својој деци. Најкасније као одрасли људи мораће да искусе утолико болније сазнање да је човеку само ретко шта поклоњено. Такав процес учења тада више не пролази без негативних последица.Нећемо помоћи својој деци ако им безусловно угађамо, већ ако пред њих постављамо захтеве и ако их подстичемо. Наравно да их волимо (и то у правом смислу те речи) безусловно ради њих самих, али, управо због тога их подстичемо и захтевамо од њих, и наравно понекад им угађамо.

            7. Равноправност уместо изједначења

            Свако у породици има иста права иако не ,може да преузме исте обавезе. Важно је да свако доприноси у својој мери квалитету живота у породици. При томе мера не представља количину новца или радне сате већ допринос мерен сопственим могућностима. Допринос сваког појединачно мерен његовим могућностима свакако је у реду.

8. Последица уместо казне

         Могуће је васпитављње без кажњавања.

''Казна је нешто што су одрасли смислили да би нервирали децу'', по принципу, ''ако нервираш ти мене онда ћу ја тебе нерирати још више.''То нема никакве везе са васпитањем. Васпитање функционише далеко боље са последицама.

Нека ваше дете зна да сваки поступак подразумева одређене последице, пријатне и непријатне. Када се ради о томе, деца веома радо уче. Нпр. Ако се у самопослузи осмехну продавачици добиће бомбону, Користите се последицама-онда нећете морати да користите кажњавање.

         9. Креативност уместо конзумирања

         Породични живот одвија се углавном у слободно време, а код великог броја породица слободно време значи конзумирање. Али најлепше и најбогатије тренутке доживљавамо управо онда кад мало конзумирамо, или кад то не радимо уопшта. Заједничко прављење нечега уместо гледања телевизије, вожња бицикла са пријатељима уместо одласка у биоскоп, играње карата уместо игри на компјутеру. Права забава је чак и у данашње време бесплатна, док међутим труд око тога свакако није узалудан.

         10. Структура уместо хаоса

         Деци су потребни чврсти, свакодневни ритуали. Таква основна структура пружа ослонац и сигурност. Ако из погрешно схваћене опуштености дозволите да хаос у породици постане свакодневно стање, произвешћете несигурну, несрећну децу. Тачно одређено време за оброке, за спавање, заједнички проведени часови, да ли као заједнички проведено време или у виду бављења кућним пословима, одређено место и време за домаће задатке, све то помаже деци и даје им ослонас и преглед. У уређеним дневним активностима могуће је осим тога свакодневно наћи барем неколико минута  мира и опуштености за родитеље што је животни еликсир за хармоничан заједнички живот.

Из књиге ''Проблеми са клинцима''