ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

           Трећу годину за редом у ОШ ''Драгољуб Илић'' у Драчићу организује се литерарни конкурс под називом ''Прича новогодишње јелке.''
            Циљ конкурса је да се спречи сеча јела за Нову годину чиме се чини огромна штета природи. Жеља нам је да наши ученици постану еко грађани који ће живети у складу са природом и неће наносити штету природи и свом окружењу.

Жири је доделио 5 награда.
Прва награда припала је ученику 1. разреда Ђорђу Пантићу из школе у Жабарима.

ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

Стижу нам новогодишњи празници

биће весело у мојој породици.

ове године другачије ће бити

еко јелку ћу направити.

Сека ће да скупи чепове

ја ћу наћи флаше и цд-ове,

мама ће да направи украсе од теста

тата ће са посла донети доста

разнобојних кеса.

Дивна ће наша јелка да буде

сви ће редом да се чуде.

Када би тако радили сви

много би јелки сачували.

Срећан сам ја

 и моја породица,

баш ће бити лепа

наша еко јелкица.

Ментор: Милена Страхинић

Ђорђе је прво место поделио са сестром Магдаленом Пантић.

ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

Тамо негде, на крају села

живи једна зелена јела.

млада је она, година пар

пала јој на памет једна ствар.

,,Све моје жеље у писмо ће стати

то писмо ћу Деда Мразу послати.

,,Драги Деда Мразе“, писала је јела,

,,нешто сам те замолити хтела.

Не требају ми пакетићи, поклони

нешто друго треба мени.

Ми јелке имамо лошу срећу,

после празника завршимо у смећу.

Тако су ми настрадали ујаци и ујне,

стричеви и стрине...

Шта ће бити са мном

то ме јако брине.

Нешто предузми, молим те, Деко,

да не настрада још неко.

Кажи деци по целоме свету

да престану да праве штету.

Док порасте дрво, прође пуно година,

а они је одсеку само због кићења.

Нека схвате да је дрвеће као плућа

и са пластичном јелком

биће им лепа кућа.

Драги Деко, ево идеје моје

испод праве јелке

не стављај поклоне своје.

Награди само децу која се труде

да њихова јелка еколошка буде.

Од картона,чепова, пластике,

могу да буду прелепе јелке.

Испуни жељу овој младој јели

која само да живи жели,

да вам дајем годинама

још кисеоника

јер не живи се само

за време празника.“

Магдалена Пантић 3. разред

ИО Жабари

Ментор:Милена Страхинић

2. место освојила је ученица 7. разреда Анђелија Жарковић за прозни рад.

ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

          ,,5,4,3,2,1,0... Срећна  Нова  година! Живели! “ одјекује на све стране. Град окићен, људи весели. Љубе се и честитају једни другима. На градском тргу ватромет обасјава окићену јелку. Као каква принцеза стоји, усправна и горда и са висине посматра свет испод себе.

          ,,Боже, колико сам имала среће“, помисли јела и сећања почеше да навиру.

Било је то пре месец дана. На брегу, далеко од градске гужве, стајала је шћућурена између својих старијих другарица. Ветар ју је миловао,а кише умивале. Снегови су јој даровали  беле огртаче, а месец је украшавао својим  бљештавим зрацима. Планина јој је певала  успаванке, а јела је уживала у толикој пажњи. Њене гране су бивале све лепше  и нежно грлиле околне јеле.

Онда  се једног дана чуо неки чудан звук. Јеле су се згледале. Било је то нешто непознато њиховим нежним ушима, али су одмах наслутиле да ће донети невољу. Звук је бивао све гласнији  и иза брега се појавио камион.

Великом   брзином  је стигао до јела и из њега су почели да излазе  људи, галамећи  и млатећи рукама. Показивали су на јеле, а оне су само нетремице гледале оно што је уследило. Прво је пала највећа и најстарија међу њима. Болно је крикнула и сурвала се на земљу. За њом  је пала следећа, ломећи своје нежне гране.

Мала  јела је гледала широм разгорачених очију. Њен свет се рушио, њене пријатељице умирале, а она је, неким чудом, и даље стајала усправно!

,,Боже, помози нам!“, помислила је док јој се срце ледило. Затворила је очи и чекала да дође и тај тренутак.

,,Сада ће, знам, сада сам ја на реду“, јела је ишчекивала. Звук тестере се приближавао. Зауставила је дисање.

,,...Не...!“, чуо се узвик испод њене крошње, ,,Шта то радиш? Зар си заборавио  да  једну треба да посадимо на градском тргу?  Хоћеш да нас шеф казни? Остави  ту тестеру.“

Други глас је нешто смрсио себи у недра, а јела је бојажљиво отворила очи. Угледала је неколико људи који су копали земљу свуда око ње. Осетила је да полако губи равнотежу, а онда је утонула у потпуни мрак.

Када се пробудила, била је на неком непознатом месту. Око ње се чула бука и жагор људи. Покушала је да помери гране, али је схватила да на себи има превише терета. Угледала је лампионе, украсе, сијалице и много, много штраса. Схватила је... Нису је посекли, нису је убили, поштедели су јој живот. Ископали су је и поново засадили овде, у граду, да се сви диве њеној лепоти.

„ Али, шта сада да радим?“, помислила је и једна суза јој се скотрљала низ образе.Сетила се својих другарица,планине и свега што се догодило.

„ Знам...Живећу због себе и због вас, миле моје пријатељице и увек ћу вас носити у срцу. Испричаћу деци моју причу. Знам да ће ме они саслушати. Само они могу да помогну будућим покољењима“, тужно је шапутала јела.

А онда се нагло усправила и поносно раширила своје гране.

И док је весеље на градском тргу достизало врхунац, јела је решила да живи, да дише, да се радује сваком новом дану и прича своју причу, учећи друге шта више никада не смеју да ураде... Никада више!

Анђелија Жарковић

7. разред

Треће место деле два ученика 4. разреда из Драчића:

МАЛА БЕЛА ЈЕЛА

У дворишту белом,

прекривена снегом

чучи  једна јела

крије се од света.

Плаши се од људи,

плаши се празника,

да не буде само

једна тужна слика.

Да је не посеку,

за Нову годину,

па испред ње,

окупе родбину.

Утеху јој пружи,

 девојчица Јелица,

што поред ње прави

Снешка Белића.

Украсе сјајне

она прави,

те на Јелину

грану стави.

И нежно јој шапће

да је лепа

и да је старост дубока

у дворишту чека.

Јела  је срећна,

посечена бити неће,

и девојчици Јелици

жели пуно среће.

Новак Прокић  IV разред

Ментор: Весна Сировљевић

НОВОГОДИШЊА ЈЕЛА

Пред кућом стоји поносна јела,

тако зелена, витка и смела,

чека да је украси дете,

да стави сијалице и баци конфете.

Дете је заливало и пазило,

гајило, тепало јој и мазило,

заједно расту, истих су година,

пасађена је кад се родило,

то је истина.

Јела детету  љубав пружа

и лепше мирише него ружа,

пружа му уточиште и заклон,

испод ње Деда Мраз оставља поклон.

Дете и јела заједно расту,

не смета им ни лето ни зима,

воле се, пазе и поштују,

и служе за пример свима.

Пред кућом стоји поносна јела,

тако зелена, витка и смела.

Николина Станковић IV разред

Ментор: Весна Сировљевић

Честитамо награђеним ученицима и њиховим менторима!
Еко тим школе ''Еко Драгољупче.''