Предмет: Српски језик
|
Разред: IV
|
Наставна јединица: Кратке народне умотворине
|
Тип часа: Обрада градива
|
Образовни циљ: Тумачење кратких народних умотворина ( форми ) заснованих на народној мудрости и провереном искуству
|
Васпитни циљ: Неговање народног духа, језика и традиције.
Васпитавање
љубави према народним умотворинама и народној мудрости.
|
Функционални циљ: Подстицање ученика на запамћивање и коришћење кратких народних
умотворина у савременом свакодневном језику.
|
Наставне методе: Метода разговора, дијалошка метода, метода писаних радова, демонстативна метода,
текстуална метода, кооперативна метода.
|
Облици наставног рада: Фронтални, групни, индивидуални
|
Наставна средства: аудио ЦД, цедуље за избор група, oзнаке за групр, наставни листићи за групе, хамер, маркери, креп трака, креда у боји, слика Вука Караџића
|
Корелација: Народна традиција, музичка култура
|
Ток
часа
Уводни део часа
|
Први
корак
|
7 минута
|
Мотивација
за рад композиција ‘’Фрулашки разговор.’’
Наставник поставља питања:
Који инструмент
изводи ову композицију? (Фрула)
Какав је фрула
инструмент? (Народни)
Којој врсти
музике припада композиција ‘’Фрулашки разговор?’’ (Народној музици)
Народна музика
настала је давно, као и народне умотворине.
Шта су народне
умотворине? (Све оно што су некада давно изрекли даровити појединци из народа)
Како су се у
почетку преносиле народне умотворине? (Усменим путем)
-
Ко је касније бележио народне умотворине и сачувао их од заборава? (Вук Стефановић Караџић.
Наставник потом показује слику)
-
Како се зове
књижевност која је потекла из народа? (Народна књижевност)
-
Данас ћемо разговарати о кратким народним умотворинама.
-
Чули сте сигурно од бака и дека да вам кажу: „Испеци па реци“ или
„Лепа реч и гвоздена врата отвара“. Која би ово врста кратких народних
умотворина била? (Народне пословице)
-
Набројте
још неке кратке народне умотворине? (Народне изреке, пословичка поређења,
пословице, загонетке, питалице, клетве, заклетве)
|
Други корак
|
Наставник
исписује на табли врсте кратких народних умотворина.
|
||
Главни део часа
|
Трећи
корак
|
10 минута
|
У првом
делу наставник дели ученике на 5 група, методом случајног избора. Ученици извлаче цедуље и тако се групишу.
Потом им наставник дели по један хамер и маркер на коме ће писати одговоре. Дели им задатке на наставним листићима. Упућује ученике на рад у групи. ( Организују се како ће радити, ко ће читати, ко ће писати, како ће презентовати радове…
Најбитније је да сви чланови групе сарађују. У групи нема појединачних
одговора и наметања сопственог мишљења. Група одлучује који ће одговор
прихватити.
|
Четврти
корак
|
4 минута
|
Народне изреке и пословичка поређења.
-
Дао би ти око из главе. (Најдрагоценије би ти дао.)
-
Да га објесе, донео би кући вјешала. (Из свега нађе излаз.)
-
Не би га надлајало сто паса. (Брбљив, свађалица.)
-
Куповати мачку у џаку. (Не зна се шта се купује.)
-
Пресипати из шупљег у празно. (Не ради ништа, прича којешта.)
-
Терати мак на конац. (Цепидлачити.)
-
Нема нигде живе душе. (Нигде никога.)
-
Сиромах као црквени миш. (Нема шта да поједе.)
-
Добар као добар дан у години. (Човек је добар као најберићетнији
дан.)
-
Држи га као мало воде на длану. (Држи га као највећу драгоценост.)
-
Заплео се као пиле у кучину. (Запао у ћорсокак и не зна да се
избави.)
-
Седи као на иглама. (У ишчекивању, у стању напетости.)
-
Ћути као оловом заливен. (Не говори ништа.)
-
Мирише као душа девојачка. (Лепота, чедност, неисквареност.)
Долазимо
до закључка:
Народне изреке су облик говора пренесеног (метафоричног)
значења који спада у кратке усмене књижевне врсте, срећемо их у свакодневној
употреби.
Пословичка поређења нису самостална, пореде се
особине и својства човека са особинама и својствима животиња, биљака,
природних појава, небеских тела.
|
|
Пети
корак
|
4 минута
|
Прозивам
другу групу да објасни народне
пословице.
-
Чини добро, па и у воду баци. (Чинио си добро, а ниси побудио
захвалност.)
-
Ми старимо, свет се подмлађује. (На млађима свет остаје.)
-
Глад очију нема. (Гладан човек не бира.)
-
Врана врани очи не вади. (Од исте сорте људи неће једни против
других.)
-
Није памет у годинама него у глави. (Памет је у знању а не само у
искуству.)
-
Ко не чини ништа, зло чини. (Свако мора да ради.)
-
Договор кућу гради. (Договором се све постиже.)
-
Без муке нема науке. (Морамо учити, радити да би нешто постигли.)
-
Добар глас далеко иде, а зао још даље. (Зло пре или касније исплива
на површину.)
-
Зло је ко не зна, а учити се не да.
-
Вода свашта опере до црна образа.
-
На младима свијет остаје.
Долазимо
до закључка:
Народне пословице су кратке мисаоне изреке дате
као савет. Израз су мудрости до којих се дошло животним искуством које се
преносило вековима.
|
|
Шести
корак
|
4 минута
|
Обраћам
се трећој групи која је добила наставне листиће са загонеткама да образложе свој рад.
-
Татино дете, мамино дете, а ничији син. (Кћи)
-
Друге зове, себе не чује. (Звоно)
-
Бије те, а не видиш га. (Ветар)
-Ако изговориш моје име више ме неће бити. Шта сам ја? (Тишина) -Беле коке испод стрехе вире. (Зуби) -Без ексера на зиду виси (Паучина) -Бела њива, црно семе, мудра глава која сеје. (Папир и оловка) -Бацим га горе бело, бацим га доле жуто. (Јаје) -Друге зове себе не чује.(Звоно) -Госпа у двору, а коса јој на двору.(Репа) -Гором иде не шушка, водом иде не брчка. (Сенка)
Долазимо
до закључка:
Народне загонетке су плод игре, говора, маште и
духа. Засноване су на игри речи или на пренесеном значењу. Сврха је да се да
тачан одговор на постављено питање, разоткривајући прави смисао.
|
|
Седми корак
|
4 минута
|
Питам четврту
групу шта је био њихов задатак, образлажу значење народних питалица које су изабрали из Читанке.
Питао приморац рају:
-
Кад вам је најгори ага?
-
Кад осиромашимо.
-
А кад је најбољи?
-
Кад умре. (Слобода је највреднија...)
Питали вука:
-
Кад је највише зима?
-
Кад се сунце рађа. (У марту кад
је зубато сунце, а понестало залиха хране.)
Питао магарчић оца:
-
Што те оно данас зову на свадбу?
-
Биће да је нестало дрва. (Не зову га да се весели,
већ да ради.)
Питали Турци Краљевића Марка:
-
Кажи нам, Марко, за шта би се најрадије потурчио?
-
За инат!
(Не би се продао за злато, али би из ината.)
Долазимо
до закључка:
Народне питалице су сажет исказ дат кроз
дијалог. Вишесмислене су, дају шаљив или мудар одговор на постављено питање.
|
|
Осми корак
|
4 минута
|
Прозивам
пету групу да објасни народне клетве
и заклетве које су изабрали из Читанке.
-
Бесан море локао.
-
Отишао у невидилицу. (Послати неког далеко од себе.)
-
Лак му сан као воденични камен. (Неком желети кошмар и несаницу.)
-
Тако се у мене вода не закаменила!
-
Тако ми трипут од неба до земље!
-
Тако се небо нада мном не проломило!
-
Тако се не згрчио као уже у врећи!
Народне клетве су старе, засноване на веровању да се речју
може начинити зло.
Народне заклетве се односе на задану реч онога
који је изриче, да убедимо саговорника у истинитост својих речи.
|
|
Завршни део часа
|
Девети
корак
|
8 минута
|
После главног
дела ученици бирају одређивање најуспешнију групу, али похвала
и за остале.
У
завршном делу часа, који је такмичарског карактера, наставник пита ученике ко
зна још неке кратке народне умотворине. Ученици имају 4 минута да самостално у своје свеске напишу одговоре. Ко
је исправно написао највише, победио је. Наравно, следи похвала и за све
остале.
Домаћи
задатак: Да ученици од својих старих (бака,
дека…) прикупе што више могу кратких народних умотворина.
Утисци са часа.
Ако остане времена ученици могу да отпевају неку народну песму научену у 4.
разреду.
|
Изглед
табле
Кратке народне
умотворине
Народне изреке
Пословичка поређења
Народне пословице
Народне загонетке
Народне питалице
Народне клетве
Народне заклетве
|
Литература:
др Љиљана
Бајић – др Зона Мркаљ, Читанка за 5.
разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Антологија народних умотворина (приредио Живан Милисавац),
Матица српска, Нови Сад, 1957.