Кратке народне умотворине-припрема за час

Учитељица:Луција Тасић

Предмет: Српски језик

Разред: IV

Наставна јединица: Кратке народне умотворине

Тип часа: Обрада градива

Образовни циљ: Тумачење кратких народних умотворина ( форми ) заснованих на народној мудрости и провереном искуству

Васпитни циљ: Неговање народног духа, језика и традиције.                              Васпитавање љубави према народним умотворинама и народној мудрости.

Функционални циљ: Подстицање ученика на запамћивање и коришћење кратких народних умотворина у савременом свакодневном језику.

Наставне методе: Метода разговора, дијалошка метода, метода писаних радова, демонстативна метода, текстуална метода,  кооперативна  метода.

Облици наставног рада: Фронтални, групни, индивидуални

Наставна средства: аудио ЦД,  цедуље за избор група, oзнаке за групр, наставни листићи за групе, хамер,  маркери, креп трака, креда у боји, слика Вука Караџића

Корелација: Народна традиција, музичка култура

Ток часа

Уводни део часа	Први корак	7 минута	Мотивација за рад композиција ‘’Фрулашки разговор.’’ Наставник поставља питања: Који инструмент изводи ову композицију? (Фрула) Какав је фрула инструмент? (Народни) Којој врсти музике припада композиција ‘’Фрулашки разговор?’’ (Народној музици) Народна музика настала је давно, као и народне умотворине. Шта су народне умотворине? (Све оно што су некада давно изрекли даровити појединци из народа) Како су се у почетку преносиле народне умотворине? (Усменим путем) -          Ко је касније  бележио народне умотворине и сачувао их од заборава? (Вук Стефановић Караџић.  Наставник потом показује слику)       -     Како се зове књижевност која је потекла из народа? (Народна књижевност) -          Данас ћемо разговарати о кратким народним умотворинама.  -          Чули сте сигурно од бака и дека да вам кажу: „Испеци па реци“ или „Лепа реч и гвоздена врата отвара“. Која би ово врста кратких народних умотворина била? (Народне пословице) -          Набројте још неке кратке  народне умотворине? (Народне изреке, пословичка поређења, пословице, загонетке, питалице, клетве, заклетве)
	Други корак		Наставник исписује на табли врсте кратких народних умотворина.
Главни део часа	Трећи корак	10 минута	У првом делу наставник дели ученике на 5 група, методом случајног избора. Ученици извлаче цедуље и тако се групишу. Потом им наставник дели по један хамер и маркер на коме ће писати одговоре. Дели им задатке на наставним листићима. Упућује ученике на рад у групи. ( Организују се како ће радити, ко ће читати, ко ће писати, како ће презентовати радове… Најбитније је да сви чланови групе сарађују. У групи нема појединачних одговора и наметања сопственог мишљења. Група одлучује који ће одговор прихватити.  Прва група добија народне изреке и пословичка поређења.  Друга група добија народне пословице.  Трећа група добија народне загонетке.  Четврта група добија народне питалице.  Пета група добија народне клетве и заклетве.
	Четврти корак	4 минута	Народне изреке и пословичка поређења. -          Дао би ти око из главе. (Најдрагоценије би ти дао.) -          Да га објесе, донео би кући вјешала. (Из свега нађе излаз.) -          Не би га надлајало сто паса. (Брбљив, свађалица.) -          Куповати мачку у џаку. (Не зна се шта се купује.) -          Пресипати из шупљег у празно. (Не ради ништа, прича којешта.) -          Терати мак на конац. (Цепидлачити.) -          Нема нигде живе душе. (Нигде никога.) -          Сиромах као црквени миш. (Нема шта да поједе.) -          Добар као добар дан у години. (Човек је добар као најберићетнији дан.) -          Држи га као мало воде на длану. (Држи га као највећу драгоценост.) -          Заплео се као пиле у кучину. (Запао у ћорсокак и не зна да се избави.) -          Седи као на иглама. (У ишчекивању, у стању напетости.) -          Ћути као оловом заливен. (Не говори ништа.) -          Мирише као душа девојачка. (Лепота, чедност, неисквареност.) Долазимо до закључка: Народне изреке су облик говора пренесеног (метафоричног) значења који спада у кратке усмене књижевне врсте, срећемо их у свакодневној употреби. Пословичка поређења нису самостална, пореде се особине и својства човека са особинама и својствима животиња, биљака, природних појава, небеских тела.
	Пети корак	4 минута	Прозивам другу групу да објасни народне пословице. -          Чини добро, па и у воду баци. (Чинио си добро, а ниси побудио захвалност.) -          Ми старимо, свет се подмлађује. (На млађима свет остаје.) -          Глад очију нема. (Гладан човек не бира.) -          Врана врани очи не вади. (Од исте сорте људи неће једни против других.) -          Није памет у годинама него у глави. (Памет је у знању а не само у искуству.) -          Ко не чини ништа, зло чини. (Свако мора да ради.) -          Договор кућу гради. (Договором се све постиже.) -          Без муке нема науке. (Морамо учити, радити да би нешто постигли.) -          Добар глас далеко иде, а зао још даље. (Зло пре или касније исплива на површину.) -          Зло је ко не зна, а учити се не да.  -          Вода свашта опере до црна образа.  -          На младима свијет остаје.  Долазимо до закључка: Народне пословице су кратке мисаоне изреке дате као савет. Израз су мудрости до којих се дошло животним искуством које се преносило вековима.
	Шести корак	4 минута	Обраћам се трећој групи која је добила наставне листиће са  загонеткама да образложе свој рад. -          Татино дете, мамино дете, а ничији син. (Кћи) -          Друге зове, себе не чује. (Звоно) -          Бије те, а не видиш га. (Ветар) -Ако изговориш моје име више ме неће бити. Шта сам ја? (Тишина) -Беле коке испод стрехе вире. (Зуби) -Без ексера на зиду виси (Паучина) -Бела њива, црно семе, мудра глава која сеје. (Папир и оловка) -Бацим га горе бело, бацим га доле жуто. (Јаје) -Друге зове себе не чује.(Звоно) -Госпа у двору, а коса јој на двору.(Репа) -Гором иде не шушка, водом иде не брчка. (Сенка) Долазимо до закључка: Народне загонетке су плод игре, говора, маште и духа. Засноване су на игри речи или на пренесеном значењу. Сврха је да се да тачан одговор на постављено питање, разоткривајући прави смисао.
	Седми корак	4 минута	Питам четврту групу шта је био њихов задатак, образлажу значење народних питалица које су изабрали из Читанке. Питао приморац рају: -          Кад вам је најгори ага? -          Кад осиромашимо. -          А кад је најбољи? -          Кад умре.                                              (Слобода је највреднија...) Питали вука: -          Кад је највише зима? -          Кад се сунце рађа.                                (У марту кад је зубато сунце, а понестало залиха хране.) Питао магарчић оца: -          Што те оно данас зову на свадбу? -          Биће да је нестало дрва.                       (Не зову га да се весели, већ да ради.) Питали Турци Краљевића Марка: -          Кажи нам, Марко, за шта би се најрадије потурчио? -          За инат!                                                  (Не би се продао за злато, али би из ината.) Долазимо до закључка: Народне питалице су сажет исказ дат кроз дијалог. Вишесмислене су, дају шаљив или мудар одговор на постављено питање.
	Осми корак	4 минута	Прозивам пету групу да објасни народне клетве и заклетве које су изабрали из Читанке. -          Бесан море локао. -          Отишао у невидилицу. (Послати неког далеко од себе.) -          Лак му сан као воденични камен. (Неком желети кошмар и несаницу.) -          Тако се у мене вода не закаменила!  -          Тако ми трипут од неба до земље!  -          Тако се небо нада мном не проломило!  -          Тако се не згрчио као уже у врећи!  Народне клетве су старе, засноване на веровању да се речју може начинити зло. Народне заклетве се односе на задану реч онога који је изриче, да убедимо саговорника у истинитост својих речи.
Завршни део часа	Девети корак	8 минута	После главног дела ученици бирају  одређивање најуспешнију групу, али похвала и за остале. У завршном делу часа, који је такмичарског карактера, наставник пита ученике ко зна још неке кратке народне умотворине. Ученици имају 4 минута да самостално у своје свеске напишу одговоре. Ко је исправно написао највише, победио је. Наравно, следи похвала и за све остале. Домаћи задатак: Да ученици од својих старих (бака, дека…) прикупе што више могу кратких народних умотворина. Утисци са часа. Ако остане времена ученици могу да отпевају неку народну песму научену у 4. разреду.

Изглед табле

Кратке народне умотворине Народне изреке Пословичка поређења Народне пословице Народне загонетке Народне питалице Народне клетве Народне заклетве

Литература:

др Љиљана Бајић – др Зона Мркаљ, Читанка за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

Антологија народних умотворина (приредио Живан Милисавац), Матица српска, Нови Сад, 1957.