ПУНО ЈЕ РАДОСТИ

RAZGOVOR

“Dakle, ti bi želio da razgovaraš sa mnom?” reče Bog.
“Ako imaš vremena” rekoh.
Bog se nasjmeši – “Moje je vrijeme vječnost” .
“Šta si me htio pitati?”
“Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?”
Bog odgovori:
“Što im je djetinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a potom bi željeli ponovo biti djeca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmisljaju tjeskobno o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što žive kao da nikada neće umrijeti, a onda umiru kao da nikada nisu živjeli.”
Bog me uze za ruku. Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah: “Kao roditelj, koje bi životne pouke želio da tvoja djeca nauče?”
Osmjehujući se, Bog odgovori:
“Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voljeti.
Da nauče da nije najvrednije ono što posjeduju, nego ko su u svom životu.
Da nauče kako se nije dobro upoređivati s drugima.
Da nauče kako nije bogat onaj čovjek koji najviše ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povrijedi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izliječi.
Da nauče opraštati, tako da sami opraštaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole, ali to ne znaju izreći niti pokazati.
Da nauče, da se novcem može kupiti sve, osim sreće i ljubavi.
Da nauče da dvije osobe mogu posmatrati istu stvar, a vidjeti je razlicito.
Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima, a ipak ih voli.
...................................................................................................

У својој смеђој коси јесен носи-тематски дан

ОПШТИ ПОДАЦИ:

Школа:	ОШ ''Драгољуб Илић''
Место:	Драчић
Датум:	30. 10. 2009.
Разред:	3.
	Учитељица: Луција Тасић

СТРУЧНИ ПОДАЦИ О ЧАСУ:

Наставна тема:	''У својој смеђој коси јесен носи''
Предмети:	Српски језик, Математика, Природа и друштво, Ликовна култура у корелацији са музичком културом
Тип часа:	комбиновани:обрада, утврђивање, стваралаштво ,проширивање знања
Облик рада:	групни, индивидуални, фронтални
Наставне методе:	текстуална, метода писаних радова, метода практичних радова, амбијентална, илустративна, кооперативна, радионичарска, разговор, метда усменог излагања
Наставна средства:	презентација о јесени урађена  у Power Pointu, текст-Читанка, стиропор, темпере, широке четке,  наставни листићи са задацима за групе, аудио ЦД, радови ученика
Техничка помагала:	рачунар и пројектор
Специјални облик наставе:	интегративно учење
Временска артикулација часа:	Час траје 135  минута (односно три везана часа) Уводни час: 45 мин Главни део: 45минута Завршни део: 45 минута

Предмет	Тип часа	Претходна ситуација
Српски језик	Обрада градива	Домаћи задатак ученицима је био да прочитају Бајка о листу-Гроздана Олујић који се налази на 12. страни у Читанкама.
Математика	Утврђивање градива	До сада су деца научила мерне јединице, римске цифре и сабирање и одузимање троцифреног и једноцифреног броја, тако да ће задаци бити везани за то градиво.
Ликовна култура	Стваралаштво	На табли стиропора темперама да насликају јесен.
Природа и друштво	Утврђивање градива и проширивање знања.	Вертикална повезаност градива 1. 2. и 3. разреда.

ЦИЉ ЧАСА:  Обрадити, утврдити, проширити  стечена знања о јесени кроз добро осмишљене и вођене активности учитеља, кроз хоризонталну и вертикалну повезаност градива из различитих предмета. Свим предметима се посвећује иста пажња.

ЗАДАЦИ ЧАСА:

-  развијање љубави према природи, -  проширивање знања о јесени као годишњем добу, -     навикавање ученика на групни рад, -      сарадња међу децом, -      помоћ слабијим ученицима, -    развијање  креативности код деце,

ТОК ЧАСА:

Садржај рада:

-Певање песме ''Јесењи дан'' као мотивација за рад - презентација ''Јесен'' - ИСТИЦАЊЕ ЦИЉА ЧАСА -неко од ученика изражајно чита ''Бајка о листу,''Гроздане Олујић -кратак разговор о бајци, - подела деце у групе према афинитетима  и подела задужења -док деца раде пустити тиху музику –Јесен - Вивалди, и вокално инструменталне песме о јесени -надгледање рада у групама, ако је потребно давање додатних инструкција, упућивање и помоћ групама -презентовање радова група -запевајмо сложно сви за крај – Ст. Коруновић -Јесен -утисци о часу

ДЕО ЧАСА	САДРЖАЈ	ОБЛИК РАДА	НАСТАВНЕ МЕТОДЕ	НАСТАВНА СРЕДСТАВА
УВОДНИ ЧАС	-певање песме Јесењи дан -кратак разговор о јесени -Презентација Јесен која је тако направљена да ученици истовремено обнављају градиво и уче нове садржаје. Кроз лекцију која се обрађује има пуно питања тако да деца одговарајући на њих уче. Овај део ће у информатичком кабинету трајати око 30 мин. -Подела деце у групе према афинитетима: 1.Група за српски језик 2. Група за математику 3. Група за ликовно 4. Група за природу и друштво ИСТИЦАЊЕ ЦИЉА ЧАСА -објашњавање начина рада и подела задужења	ФРОНТАЛНИ	РАЗГОВОР, АМБИЈЕНТАЛНА	ЦД СА ПРЕЗЕНТАЦИЈОМ ''Јесен'', ТЕКСТ: ''Бајка олисту'' Гроздане Олујић

део ч.	САДРЖАЈ	облик р	наст, методе	наст. средст.
ГЛАВНИ ДЕО	-док деца раде пустити тиху музику –Јесен- Вивалди -надгледање рада у групама, ако је потребно давање додатних инструкција,упућивање и помоћ групама -подстицање деце на сарадњу -праћење рада	ГРУПНИ ОБЛИК РАДА	КООПЕРАТИВНА, АМБИЈЕНТАЛНА, РАДИОНИЧАРСКА, МЕТОДА ПРАКТИЧНИХ РАДОВА, МЕТОДА ПИСАНОИХ РАДОВА	текст-Читанка табла стиропора, темпере, ширпке четке, наставни листићи са задацима  за групе,

ДЕО ЧАСА	САДРЖАЈ	ОБЛИК РАДА	НАСТАВНЕ МЕТОДЕ	НАСТАВНА СРЕДСТАВА
ЗАВРШНИ ДЕО	-презентовање радова по групама -наставни листић са 1-2 питања како би се добила повратна информација о савладаном градиву -утисци ученика о часу	ИНДИВИДУАЛНИ и ФРОНТАЛНИ	УСМЕНО ИЗЛАГАЊЕ, РАЗГОВОР, ДЕМОНСТРАТИВНА	РАДОВИ УЧЕНИКА, АУДИО ЦД

Прилог бр 1.

Група за српски језик

Бајка о листу- Гроздана Олујић

1. Која два дрвета се помињу у бајци?_______________________________
2. Којој врсти дрвећа припада дрвеће из бајке? __________________________________
3. Шта лист јасена непрекидно понавља?_______________________________________
4. Како се лист јасена док је још зелен понаша према листу брезе?_________________________________________________________________________
5. Које људске особине би смо могли дати листу јасена?_________________________________________________________________________
6. Шта се на крају догађа са листом из приче? __________________________________________________________________________
7. На какве људе подсећа лист јасена? ___________________________________________________________________________
8. Да ли можеш да се присетиш ситуације када се неко од људи –деце понашао као лист јасена? Ако не можеш, замисли неку ситуацију па напиши. _________________________________________________________________________
9. Зашто се ветар лоповски шетао између грана, шта он намерава?_________________________________________________________________________
10. Како ће на крају завршити и други лист јасена?__________________________________________________________________________

11. Подвуците све именице у првом пасусу бајке.

      12. Напишите десет описних придева уз именицу Јесен.___________________________________________________________________________

ПРИЛОГ БР. 2

ГРУПА ЗА МАТЕМАТИКУ

1. Тата је наручио 1 тону угља. Камион је довезао 600кг. Колико још треба да довезе?___________________________________________________________________________________________________________________ 
2. Веверица је сакупила 260 лешника за зиму. Њена деца су појела 20 лешника. Колико је веверици остало?_____________________________________________________________________________________________________________________
3. Воћар је убрао 564кг јабука за зиму. Крушака је убрао 7кг више. Колико је убрао крушака?____________________________________________________________________________________________________________________
4. У јасеновој шуми посечено је 345 стабла за огрев. У буковој шуми посечено је 8 мање. Колико је стабала посечено у буковој шуми?______________________________________________________________________________________________________________________
5. Бака је оставила за своју децу 367кг купуса да кисели за зиму. Колико још треба да остави да би имала 370кг.______________________________________________________________________________________________________________________
6. Деда Марко је продао на пијаци 598 кг тек обраног кукуруза, а деда Миле за 5кг више. Колико је кукуруза продао деда Миле?______________________________________________________________________________________________________________________
7. Бака Мара је спремила за зиму 125кг крушака, а јабука 6 кг мање. Колико има крушака? Напиши тај задатак римским цифрама.____________________________________________________________________________________________________________________ 
8. Породица медведа спрема се за зиму. Тата Меда има 342 кг. Мама Мица је за 6 кг лакша од тате. Син Меца је 100кг лакши од тате.Колико кг има мама Мица? Колико килограма има син Меца?______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
9.  Чобанин тера велико стадо оваца да презиме у тору. Овнова има 867, а овчица  за 7 више. Колико има овчица?____________________________________________________________________________________________________________________
10. Потрудите се да и ви саставите један јесењи задатак.______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Прилог бр. 3

Група за природу и друштво

1. Када почиње и када се завршава јесен?________________________________________________________

     2. Између којих годишњих доба се налази јесен?

   ____________________________________________________________

     3. Који су јесењи месеци?

  ____________________________________________________________

     4.   Колико дана има јесен?                                        

 ____________________________________________________________

    5. Наброј шта све ''У својој смеђој коси јесен носи.''

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

   6. Опиши промене у природи и јесење време у:

Октобру:_________________________________________________________________________________________________________________

Новембру:_________________________________________________________________________________________________________________

Децембру:_________________________________________________________________________________________________________________

   

     7. Заокружи појаве које су везане за јесен:

Иње, роса, дуга, слана, киша, снег, развигор, ветар, облаци, сунце

    8.  Наведи 5 доказа да је стигла јесен.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

9. Које послове у селу људи обављају у јесен?

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

10. Напишите асоцијацију за јесен коју ће ваши другови решити. Асоцијација треба да садржи три ступца.

Прилог бр. 4

Група за ликовну културу

Материјал: Табла стиропора, темпере и широке четке.

Од добијеног материјала насликајте јесен.

Продукт рада групе за ликовну културу 

Пастирска слика

Потребан материјал:

-          мало тканине,

-          зелени и плави картон,

-          бели папир,

-          бели картон,

-          мало сребрног спреја,

-          маховина,

-          лепак,

-          класје жита,

-          мало вуне,

Прибор за рад:

-          маказе,

-          фломастери,

 Начин израде:

1. Од тканине направити плашт и шешир за пастира.
2. На белом картону нацртати  главу пастира и изрезати је.
3. Нацртати овчице на белом картону.
4. На тело овчица залепити мало вуне.
5. Нацртати месец и звездице и испрскати их сребрним спрејом.
6. Изрезати плави и зелени хамер као на слици, да изгледа као небо и брдашце.
7. На хамер залепити пастира, овчице, месец, звезе и маховину.
8. Убацити слику у стакло и урамити.

10. Ставити картон позади и причврстити ексерчићима.

То је наше село

Овчице и вук праве се од стиропора дебљине 3цм. Залепе се дрвофиксом (стиропор једино може да се лепи овим лепком) на постоље да могу да стоје. Позадина на којој је нацртана слика планинског краја направљена је од 4 табле стиропора. Боји се молерским тонерима и белом полудисперзијом. Кућица је направљена од две велике кутије на које се залепи кров. Овце стоје на подлози од вештачке траве.

 

Кишобранчићи

Потребан материјал:              

- разнобојна вуница,
- чеп за флаше од плуте,
- 6-7 чачкалица,
- један роштиљски штапић.

Начин израде:
1. Забости 5-6 чачкалица у  затварач.   
2. Вуницу обмотавати око сваке 
    чачкалице.
3. Користити бар 3-4 боје. Што је више 
    боја кишобран је лепши.
4. Кад се заврши забости роштиљски  
    штапић.

 

 

Пачја породица-држачи за оловке

Ови држачи се брзо и лако праве. Могу их правити деца предшколског узраста и прваци.

Потребан материјал:
-чврсте пластичне чаше различитих величина,
-жути картон,
-фломастери,
-Охо лепак

Прибор за рад:
-маказе

Картон обавити око чаше, исећи га и залепити. За предњи део (ликове пачића), исећи полукружно картон и крила. Нацртати детаље на пачићима и залепити на чашу.

КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ ДА ВРАТИМО НЕДЕЉУ!

АКО ТО НЕ УЧИНИМО, НИКАДА ЈЕ ВИШЕ НЕЋЕМО ВИДЕТИ.

                                                   ШТА СЕ ДЕСИЛО СА НЕДЕЉОМ?

                Јуче сам је целог дана тражио и нигде нисам могао да је нађем. Некад је, сећам се, свака недеља била празник, облачила се бела кошуља и прале се уши и врат. Недељом се ишло на породичне ручкове после којих су сви дремали, разбацани по стану као насукани китови, и тек би нас мирис црне кафе пробудио из те омамљености.
              Устајали смо полако, пажљиво, ништа није смело да буде брзо и нагло. Недеља је био дан спорост8и, дан лењости, дан који се проводио тако као да му ништа није претходило или као да[i] се ништа неће десити после њега.
'             'Недеља-дан без будућности,'' написао је у једној својој песми Раша Ливада. Не знам на шта је он мислио када је написао тај стих, али то је за мене најлепши опис недеље…Оне друге недеље, каква је некада била, а не каква је сада и каква је била кад сам јуче изашао из куће. Некада недељом нису радиле радње. У ствари, до десет се у неким продавницама могао купити хлеб, млеко, погачице, а били су, такође до десет, отворени и киосци за продају штампе. Све остало је било затворено и уживало се у недељнном миру.
              На пијацу се ишло суботом. То је био прави данза куповину, папрука, лубеница, кајмака. Недељом се одлазило на пијацу само у случају да вас је нешто спречило у суботу. Уосталом, недељна понуда на пијаци је пружала бледу слику у поређењу са суботњим обиљем. Недеља је била за излет. Пењали смо се на Авалу као да освајамо Монт Еверест, а онда смо трчали низбрдо све док се не бисмо уморили. Тада бисмо извадили кифле намазане бутером, тврдо кувано јаје, кришке ''Зденка'' сира и црвене јабуке.
              Недељом је подневни мир у дворишту дуже трајао. Нисмо играли фудбал, нисмо ударали лоптом у зид. Ћутали смо чак и док смо играли кликере. Тек касније поподне, када се сутон већ прикрадао преко неба, почињали смо да говоримо гласније и слободније, мада ни тада нису наши гласови одјекивали као током других дана.
             Недееља је био спор дан. Дан обнове. Дан када су у целом граду у подне сложно звецкале кашике за супу, када су улице пусте, а возила градског саобраћаја празна.
             ''Недеља- дан без будућности.'' Дан у коме се заборавља прошлост и није се мислило на будућност. Прошлост је била ужурбана субота, коју је требало што пре сметнути са ума; будућност је долазила са понедељком, страшним даном, који је представљао почетак нове једноличне радне недеље.
               Недеља је била као рајска башта, дан између стварности и снова. Дан у којем је све могло да почне, а ништа није морало да се заврши. Чардак ни на небу ни на земљи.
               Међутим, када сам јуче изашао напоље, помислио сам да је четвртак, петак, или било који дан. Само не недеља. Наиме, све радње су биле отворене: пиљарнице, бакалнце. Једна банка је радила. Међутим, и то не очекујем од банке, јер банке свугде раде мање од свих других. Ако и банке почну да раде недељом, биће то знак да ускоро долази пропаст света.(Нек пропадне, није штета…)
              Онда сам почео да тражим недељу. Завиривао сам у разне зграде, прошетао сам поред реке, питао сам људе који су чекали на аутобуској сњтаници, затим младиће и девојке са слушалицама у ушима, али нико није знао да одговори. Слегали су раменима и гледали ме погледима који су показивали да не разумеју шта их питам, као да је недеља заборављен и мртав језик, разумљив само неким лингвистима и археолозима.
             Лепа је некад била недеља. Ујутро се дуже спавало, касније се доручковало, и свако је смео да одуговлачи колико жели.
            Недељом се ишло на фудбалске нутакмице, затим у шетње поред реке, а онда, пред крај дана, наручивале су се палачинке са чоколадом и орасима. Ече се шуњало преко неба, али нико на то није обраћао пажњу јер смо знали да је недеља дан другачији од свих дана и да се, у ствари, никада не завршава.
          Али онда се нешто десило и недеља је нестала. Ма шта ми радили, ма шта покушавали, не успевамо да је нађемо. Сакрила се негде, увређена и застрашена од могућности да је неко натера да промени име. Наиме, ако назив недеља потиче од речи ''не делати,'' а сви се тог дана понашају као да је у питању било који дан и не престају са својим делатностима, онда недеља није недеља и с правом је побегла. Отишла је негде где се још увек поштује једноставан наук: шест дана  ради, а седмог се одмарај, читај књиге, пиши песме, отиђи у природу, буди нешто друго, нешто различито што си осталих шест дана. Успори ритам!  Буди другачији тог дана да би осталих дана био увек исти. Нађи неку стару песму и слушај је целог дана. Уживај у спорости! Кажи: ''Спор сам, признајем, али када бих био бржи не бих знао да постојим.''

Да, крајње је време да вратимо недељу. Ако то ускоро не учинимо, никада је више нећемо видети. А живот без недеље, односно, живот без дана одмора није више живот, већ суморни рингишпил који се зауставља само једном-онда када је већ касно за све.

ДАВИД АЛБАХАРИ

ОБЈАВЉЕНО 05.07.2010. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

---

 

Срећно дрво

Потребан материјал:
- 3 ролне од тврдог картона пречника 15 цм, висине 25  цм,
- картонске ролнице од тоалет папира ( папирних убруса)  пречника
   4цм -6 цм,
- новински папир,
- молерски тонери: смеђи и  окер,
- паковање од 200гр лепка за тапете.

Прибор за рад:
- кантица за растварање лепка,
- широке четке за бојење,

  Начин израде:

Дрво се једноставно прави, само његова израда због сушења лепка траје неколико дана.

1. 3 велике ролне од тврдог картона залепити једну на другу и формирати стабло дрвета које обојимо смеђим тонером. Можете унутар стабла убацити неколико каменчића ради стабилности.

2.  Гране дрвета праве се посебно од тањих ролни убруса и ролни тоалет папира. Пошто нам требају дуже гране од 60-70цм, ролне прво лепимо једну за другу. Тако добијаму дугу грану на коју лепимо на врх ролнице да бисмо добили тање гранчице. Поставимо на сто ролне онако како желимо да изгледа грана. Затим у растворен лепак умачемо новински папир и облажемо га око грана. Ставимо 2-3 слоја новина, а то обложимо сувим новинама. Тако правимо сваку грану појединачно и сушимо неколико дана. Направити 10 - 12 грана.

3. Од новина савијамо мале ролнице дужине 15-ак цм. Ролне умачемо у лепак и остављамо да се суше. Када се осуше бојимо их.

 

4. Ролне које чине стабло напунимо каменчићима и изгужваном новинском хартијом до врха.

 

5. Када се гране осуше спајамо их са дрветом тако што лепимо једну по једну грану новинском хартијом умоченом у лепак. На крају опет стављамо сув папир преко тога.

 

 

6. Гране се не лепе све истог дана. Крене се од доњих, суши се дан- два па тако сваки дан док све не залепимо.     

 

7. На крају убацујемо ситне гранчице у отворе грана.

 

8. Обојити све тонерима.

 

Дрво можемо  користити као одлично наставно средство за приказивање годишњих добa.

Ако га украсимо разнобојним цветовима које ћемо направити на чврстом картону  или стиропору, а кроз њих провући силк  и окачимо цветове на гране, додамо неку животињицу на дрво и неку испод дрвета, добићемо одлично дидактичко средство помоћу којег ћемо лакше учити о пролећу на  часовима Свет око нас, Српски језик, Музичка култура. Захваљујући дрвету можемо изводити наведене часове у корелацији што је веома пожељно у разредној настави.

 

Ако на дрво окачимо јаја а испод дрвета ставимо неког зеку, добијамо леп ускршњи кутак.

 

 

                           Ако на дргво окачимо листове, добијамо јесење дрво.

 

 

                                          ЗИМСКО ДРВО ПРЕКРИВЕНО ПАХУЉАМА