Новогодишње песме

Нова новогодишња песма

Нова година куца нам пред вратима-Чаролија

Писмо Деда Мразу

Звончићи- дечји хор Чаролија

Преко брда преко брега

Aнимација и слика су прузете са сајта lenagold.ru

Божићне песме

Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Анђели певају-божићна песма

Божић, Божић благи дан

Божић бата

Звезда изнад Витлејема-Деца деци за Божић

Звезда се засја

Божић, Божић мили дане

Ој, бадњаче

Небесни град-Деца деци за Божић

Христос се роди-Деца деци за Божић

Три мудраца с истока-Деца деци за Божић

Божићни тропар-Деца деци за Божићg

Акционе приче o Новој години Душице Бојовић

Отворите текст кликом на везу

Веома бела Нова година

Брада Деда Мраза

Анимације су преузете са сајта lenagold.ru

Dramski tekst: Novogodišnja leva i desna čarapa-Radmila Knežević

Slika je preuzeta sa sjta lenagold.ru

Lica:

Ančica (bliznakinje od 6 god.)
Milica
Tata (Ančicin i Milicin)
Dedo Medo
Zeka Zeković
Deda Mraz

Dečija soba.Sa leve i desne strane Milicin i Ančicin krevet. Milicin krevet uredno sređen. Okolo složene igračke. Pored Ančicinog kreveta kasetofon, razbacani CD-ovi, prevrnut jorgan i jastuci. Između keveta scena za lutke, liči na prozor. Kasnije se tu pojavljuju Dedo Medo i Zeka Zeković. Levo su vrata.

I scena

(Ančica sluša “10 ljuih gusara” i skače po sobi, ulazi Milica.)
MILICA: Hoćeš li utišati tu muziku molim te, znaš li koliko je sati? Vreme je za spavanje!
ANČICA: Spavaj ako ti se spava.
MILICA: Spava mi se.
ANČICA: Pa spavaj.
MILICA: Pa spavaću.
ANČICA: Pa ajde ćao! Idi spavaj!
MILICA: ( vičući) Ali kako da spavam kad si pustila tih “10 ljutih gusara” do daske, probićeš mi bubnu opnu, bole me uši, ogluveću i neću razumeti o čemu govori učiteljica, kako da spavam kad mi smetaš!!!
ANČICA: Dobro, dobro ne viči! Probudićeš komšije!
MILICA: (ljutito) Jao , ko mi kaže!
ANČICA: Vidiš, nije to toliko loše .
MILICA : Šta nije toliko loše?
ANČICA: Kad bi ogluvela.
MILICA: Kako to misliš – nije loše.
ANČICA: Ako budeš ogluvela ja ću moći do mile volje da pustam glasno muziku i više se nećemo svađati jer tebi ništa neće smetati zato što ništa nećeš ni čuti. Ha, ha, ha!
MILICA : Duhovito!( sedne na svoj krevet)
ANČICA: (sedi na krevet) Znaš Milice , mnogo si dosadna sa tim spavanjem. Kao da mora svake noći da se spava. Ja ne znam kako tebi nije dosadilo da budeš toliko dobra. Svake noći se tuširaš, pereš zube , češljaš te tvoje lokne, sklapaš garderobu…
MILICA: Je li molim te, a kako tebi nije dosadilo da po ceo dan
i do kasno u noć, đipaš i ripaš po sobi kao luda, praviš lom po kući i nikada ne pereš zube pre spavanja!
ANČICA: Kao da je to mnogo važno. Zubi. Velika stvar.
MILICA: Pokvariće ti se ako ih ne pereš, pa će ti ispasti i bićeš krezuba.
ANČICA: Zube koje sad imam su mlečni i oni će mi svejedno ispasti. Što bi ih onda prala? Kad mi posle njih budu iznikli novi, e te ću zube prati i čuvati. U stvari kad malo bolje razmislim ne moram ni njih, staviću lepo porcelane. Bože, ne smem ni da pomislim koliko ću biti lepa.(gleda se u ogledalo i pevuši igrajući)
MILICA: Pa možeš ali bolje je i zdravije da imaš svoje zube. U stvari, ne radi se samo o zubima. Ti ne radiš mnogo što šta. Eto na primer, trebalo bi uvek pre spavanja da složiš svoje stvari.
ANČICA: Slušaj, mene to uopšte ne zanima, ja ću biti bogata i poznata ličnost pa će za mene sve to da rade drugi. Sklapaće moju garderobu, čistiće, češljaće me, praće mi zube, umivaće me…
MILICA: Bože, kako si ti lenja devojčica, ti kao da mi nisi sestra.
ANČICA: A ja u stvari sve vreme razmišljam da možda ti meni
nisi sestra, razmaženo i dosadno derle!
MILICA: Bezobraznice i aljkavice, videla sam te kako čačkaš nos.
ANČICA: A ja sam tebe videla kako si prosula sok u kuhinji po pločicama!
MILICA: A ti si zalepila žvaku ispod kreveta!
ANČICA: Ti si slomila čašu, kazaću mami!
MILICA: To nije istina!
ANČICA: Jeste, istina je, videla sam!
MILICA: Nije! Sad još i izmišljaš (ljutito uzima Ančicin brod)
ANČICA: Ne izmišljam! Vrati mi moj brod!
MILICA: Neću, ti si meni ošišala Barbiku!
ANČICA: A ti si meni srušila dvorac od kockica (čupa je za kosu)
MILICA: Ajoj!…Upomoć!…Pusti me… To boli!
ANČICA: Da više nikad nisi uzela moje igračke (pogleda Milicine noge i vidi na desnoj nozi jednu čarapu) Aha, eto sad si mi obula i čarapu, skidaj je, to je moja čarapa! Ja već imam levu, sad mi treba i ta desna. Bože, koliko sam je tražila a ona kod tebe. Ajde, skini je! (pokazuje svoju levu nogu)
MILICA: (gleda u Ančicine noge i vidi da ova ima na nozi njenu levu čarapu) Nisam ja obula tvoju već si ti obula moju čarapu. Ja već imam desnu, treba mi samo ta leva koja je na tvojoj nozi. Nisam imala pojma da je kod tebe. Skini je, to je moja čarapa!
ANČICA: (jedna drugu vuku za noge) Skini je ti!… To je moja čarapa!
MILICA: Skini je ti, to je moja čarapa!!!!
ANČICA: Skini kad ti kažem!
MILICA : Da me možda nećeš pojesti! Baš sam se uplašila, skini moju levu čarapu!!!!
ANČICA: (sagne se i ugrize Milicu za nogu)
MILICA: (vrišti)…U pomoć!!!.. U pomoć!!!

II scena

TATA: (ulazi u sobu) Šta se ovde dešava? Znate li vas dve koliko je sati?
ANČICA: „U 9 u krevet“
TATA: Ma kakvi devet, devet je odavno prošlo. Uskoro će ponoć a vas dve još ne spavate.
MILICA: (plačući) Tatice, tajo moj, Ančica me je pojela.
TATA: Kako to misliš „pojela“ Milice? Nije valjda tvoja sestra vuk iz bajke „Crvenkapa“?
ANČICA: Nisam je pojela tatice, samo sam je ugrizla za nogu, jer je obula moju desnu čarapu. Jao, evo sada me boli stomak i muka mi je, povraćaću (savija se od bolova, glumeći)….Jao, moj stomak…Nisam trebala to da uradim zato što ti noga smrdi na pokvareni kiseli kupus.
MILICA: To nije istina. Ona je obula moju levu čarapu i neće da mi je vrati. I ako baš želiš da znaš meni noge nikad ne smrde. Ja sam uvek uredna i doterana, tuširam se, perem zube, češljam kosu, mažem kremu za lice…
TATA: Dobro, dobro Milice, u redu je. Nego, znate li šta sam ja mislio?
ANČICA I MILICA: Šta?
TATA: Mislio sam da vas dve ne spavate jer ste pomešale datume. Možda ste mislile da večeras dolazi Nova godina?
MILICA I ANČICA: Nova godina!!! Tatice, jer to istina da će doći Nova godina, mi to nismo ni znale, a kad će to biti?
TATA: Nova godina dolazi 1.januara. Međutim, to ne mora uvek tako i da bude. Kad deca ne slušaju svoje roditelje, a posebno ako se između sebe svađaju i tuku, ona kasni a može se desiti da kod takve nevaljale dece uopšte i ne dođe. Niti Nova godina, niti Deda Mraz.Tako je jednom u Kini, Nova godina stigla tek 1. septembra.
MILICA: A kad ona dolazi, tatice i kako ćemo znati da je stigla?
TATA: Znaćete po poklonima koje će vam doneti Deda-mraz.
Ako budete prestale da se svađate i ako budete spavale i sanjale lepe snove, kad se probudite, pokloni će biti tu. Ubrzo posle njih stiže i Nova godina.
ANČICA: (u žurbi) Dobro, dobro tatice, sve smo shvatile (guraju ga zajedno iz sobe) Izađi molim te iz sobe brže , moramo da sanjamo lepe snove kako bi što pre došao Deda Mraz sa poklonima. Laku noć tatice!
MILICA: Brže tatice, brže, laku noć tatice, laku noć!
TATA: ( jedva uspevajući da proviri kroz vrata) Laku noć, moje male princeze!

(Odlazi, Milica i Ančica legnu da spavaju. Tiha muzika koja označava san. Dok Milica i Ančica spavaju u svojim krevetima otvara se zavesa na prozoru između i pojavljuje se Dedo Medo.)

III scena

DEDO MEDO: Milice ! Milice! Gde su ti čarapice?
MILICA: (budi se, kroz san) Čarapice!?..Kakve čarapice?!..Ah, da, čarapice!..Levu čarapicu je obula moja sestra Ančica. Ona je na njenoj nozi a desna na mojoj. (ustaje i kreće prema Ančici koja spava, ljutito) Sad ću da joj očerupam tu njenu neurednu kosu, videće ona…
DEDO MEDO: Ne, ne, Milice, ne smeš da se svađaš i tučeš sa sestrom.
MILICA: A ko si ti? Da ti nisi možda Deda Mraz? (budi Ančicu) Ej, Ančice, probudi se , stigao je Deda Mraz!
ANČICA: (sanjiva)
DEDO MEDO: (Milici) Zar ti ja ličim na Deda Mraza?
MILICA: Pa…(odmerava ga)…ličiš na nekog dedu… samo ne znam na kog!
DEDO MEDO: Drago dete, ja nisam Deda Mraz . Ja sam Dedo Medo.
MILICA: (u čudu) Dedo Medo!?
ANČICA: (ustaje i prilazi Deda Medi) Ma ovo je moj prijatelj
Đedo Medo sa Bjelasice. Đe si Medo? Šta ima, a?(gura ga , kao prijateljski)…Šta ima, a?
DEDO MEDO:(zbunjeno) Kako misliš „Šta ima, a“?
ANČICA: Pa gde su pokloni?!
DEDO MEDO: ( i dalje ništa ne razume) Pokloni?! Koji pokloni?
ANČICA i MILICA: (u glas) Novogodišnji!!
DEDO MEDO: A to? Ne donosim ja novogodišnje poklone već Deda Mraz
MILICA: Ančice, sve si pomešala. Uvek si bila smotana.(Deda Medi) A je li Dedo Medo, jer ti znaš gde je Deda Mraz i kad će doći?
DEDO MEDO: Ne znam. I ja ga tražim. Treba da mi donese još
malo krzna jer sam već ostareo i hladno mi je.Tražim ga čitave zime ali izgleda da on još nije stigao iz Laponije.
MILICA: Da, i mi ga čekamo. Treba i nama da donese poklone. Molim te ako ga budeš video reci mu da požuri.
DEDO MEDO: Dobro, odoh ja sad i ako ga sretnem kazaću mu da dođe i kod vas. U zdravlje!!!(odlazi)
ANČICA: Zdrav mi bio Đedo Medo!(maše)
MILICA: Doviđenja!
(Dedo Medo odlazi)

IV scena

ANČICA: Đedo-Medo je moj prijatelj. On će da inteveniše kod Deda Mraza da ja dobijem veći poklon od tebe.
MILICA: Ne kaže se „inteveniše“ već interveniše. I nije bitno ko je čiji prijatelj, već ko je bolje dete.
ANČICA: Jao, mudrice, mnogo si pametna, da ne jedeš možda pesak sa plaže?
MILICA: A da ti ne piješ možda umesto vode more pa si tako slana i prgava?
ANČICA: Skloni se, kradljivice čarapa!
MILICA: Ti si kradljivica i lopuža i nemoj više da mi se obraćaš, jesi li čula, hoću da spavam.(legne u krevet i okrene se na stranu)
ANČICA: (imitira je) „Hoću da spavam“. Samo kokoške spavaju tako rano (zeva) Jao, i meni se prispavalo!

(Legne u krevet i zespe, čuje se mužika koja označava san, na proziru se pojavljuje Zeka Zeković)

V scena

ZEKA: Ancice ! Ancice ! Gde su ti carapice?
ANČICA: (budi se, sanjiva) Carapice? Koje Carapice? Aha, misliš čarapice!(setila se) Desna čarapica je na Milicinoj nozi a leva na mojoj. Moram joj oteti čarapu,videće ona, polomiću joj te čiste , bele zube. (krene prema Milici ljutita, zaustavlja je Zeka)
ZEKA: Ne Ancice, ne smes da se svađaš sa sestrom.To nije
lepo. Sestre moraju da se vole.
ANČICA: Ko si ti i kako se zoveš? Baš si smešan. Da ti nisi možda Deda Mraz? Sad znam, pogodila sam! Tako je! Ti si Deda Mraz, samo si se maskirao u zeca. Ajde, skini te uši (vuče ga za uši)
ZEKA: (viče) Upomoc!!! To boli. Nemoj Ancice!!!
MILICA: (vika je probudila iz sna, ustaje i sanjivo trlja oči)
Ko to viče? Koliko je sati?
ZEKO: U pomoć!… Milice , pomagaj , ja sam Zeka Zeković, napala me je Ancica, pomagaj, molim te
MILICA: (u čudu) Ančice, šta to radiš?
ANČICA: (vukući Zeku) Pusti ga , laže, to je Deda Mraz, samo se maskirao u zeca i sa nama zbija šalu, misli da nećemo otkriti ko je! Skidaj te uši!
(Otkine mu jedno uvo koje joj ostaje u ruci. Zatetura se i padne udarivši glavu u stolicu, uvo odleti van scene)

ZEKA: U pomoc! Pomagajte ljudi! Lele meni, bruka i sramota, zec bez jednog uveta, a joj sta me je snašlo, pomagajte ljudi!!!
MILICA : (u čudu, preplašena)
ANČICA: (buntovna,kao da je skrenulapameću, Zeki) Deda Mraze, Deda Mraze, zašto imaš samo jedno uvo? –( imitira Zeku) da te manje cujem dete moje.
MILICA: Jao, šta ću sad, jadna moja sestrica, pošandrcala je!
ANČICA: (sama sa sobom) Vidiš li ti Ančice da ovo nije Deda Mraz. Ovo je neki glupavi zec zalutao iz šume!
ZEKA: (skoči ljutito) Nisam ja “neki glupavi zec“, vec pravi pravcati zec, Zeka Zekovic i krenuo sam da trazim Deda Mraza jer uskoro stize Nova godina a njega jos nema sa poklonima, pa sam
se zabrinuo. Najpre sam hteo da mu kazem da mi donese jednu sangarepu, ali sada cu morati da narucim novo uvo…Jao, boli me!
ANČICA: (trgne se) Pokloni, molim, ko je rekao pokloni!? (ugledavši Zeku) Vidi stvarno, nije Deda Mraz! Jao, Zeko
Zekoviću, izvini molim te. (krene da ga zagrli)
ZEKA: (odmičući) U redu je, u redu je, samo mi ne prilazi! Odoh ja, hocu reci, sto dalje odavde.! Nastavicu da trazim Deda Mraza! Ako ga prve vidite recite mu da cu biti iza sedmog brda na proplanku.
MILICA: Hoćemo Zeko. Ako ga ti prvi vidiš, reci mu da jedva čekamo da se pojavi. Srećno skakanje Zeko Zekoviću !!!

ZEKA: Zdravo bila draga devojcice !!! Ijaooo!!!!
(ode, bezglavo)

VI scena

MILICA: Sigurno je mislio na mene kad je rekao „draga devojcice“.(pogleda u Ančicu) A ti, divljakušo!…Kako si samo mogla da mu iščupaš uvo!? Kad bude rekao Deda Mrazu kako si se ponašala, ostaćeš bez poklona.
ANČICA: Jel te, moliću lepo, ti si kao dobra a ja nisam. Lepo si sve to smislila samo da bi dobila poklon. Kradljivice desne čarape!
MILICA: Kradljivice leve čarape !
ANČICA: Grdobo !
MILICA: Buba-švabo!
ANČICA: Zagoreli kupusu, neću više uopšte da razgovaram sa
tobom i nemoj slučajno da me budiš do jutra. Briga me i za Deda Mraza i za Novu godinu i za poklone i za sve. Idem da spavam.
(Legne i pokrije se ćebetom preko glave)
MILICA: „Idem da spavam“ (imitira je) Jao što mi se spava (zeva) Mnogo sam umorna. Odoh i ja na spavanjac.
(legne i ona i pokrije se ćebetom preko glave, muzika za laku noć, gase se svetla. Ančica i Milica spavaju, pojavljuju se Medo i Zeka i razgovaraju

VII scena

ZEKA: Zaista ne znam sta da radimo?!Deda Mraz nam je lepo
rekao kada smo ga sreli u sumi da sestrama i braci koji se svađaju nece dati poklone.
DEDO MEDO: Da! One ama baš nikako da prestanu sa svađom. Da stvar bude gora, Deda Mraz ima samo jedan poklon a njih su dve.
ZEKA: I sta sad da kazemo Deda Mrazu? Koja je od njih dve zasluzila poklon, kad se obe svađaju kao neke tetke i govore jedna drugoj ruzne reci!?
DEDO MEDO: A da pitamo decu?
ZEKA: Moze!
DEDO MEDO: (deci) Deco, Deda Mraz će doneti samo jedan poklon. Šta mislite da li da poklon pripadne Milici ili Ančici?

(deca odgovaraju, neko je za Ančicu, neko za Milicu)

ZEKA: Vidiš, opet imamo problem, neko kaže Anici, neko Milici. Šta cemo sad?
(posle dugog razmišljanja)
DEDO MEDO: Imam ideju! Organizovacemo takmičenje u pevanju!
ZEKA: Bravo Dedo Medo! Super si se setio! Koja od njih dve otpeva lepšu Novogodisnju pesmicu, dobice poklon.
DEDO MEDO: Tačno! Hajde da javimo Deda Mrazu. Takmičenje će početi kad se probude.
ZEKA: Hajde! Pozurimo! Trci, trci!
(Odlaze.)

VIII scena

(Osvetljena soba. Dan. Dedo Medo i Zeka stoje na prozoru.Ančica i Milica se bude i ne vide ih. Od ranog jutra počinju sa svađom)
MILICA: Dobro jutro, očerupano pile, ha , ha, ha…
ANČICA: Dobro jutro kasice prasice, ha, ha, ha…
MILICA: Daj mi čarapu, hladno mi je
ANČICA: Daj ti meni čarapu i meni je hladno, cele noći sam bila
otkrivena i svašta sam sanjala. Sanjala sam medu i zeku (okrene se i vidi ih, uplašeno) Jao, evo ih, pa to su oni. Odakle sad ovde, da li sam ja to sanjala?
MILICA: Oni su bili i u mom snu (zbunjeno) Kako je sve ovo
čudno, kako je to moguće? (gledaju ih i čude se, Dedo Medo i Zeka se smeškaju)
ANČICA: (Milici) Ajde, priđi im (gura je)
MILICA: Jao, ne smem, priđi im ti (krije se iza Ančice,guraju
jedna drugu)
DEDO MEDO: Ne plašite se, mi smo vaši drugari, priđite
ANČICA: A… a… jeste li… ovaj… sreli…ovaj… Deda Mraza?
ZEKA: Da, sreli smo ga u sumi.
MILICA: I… ovaj… šta je…. mislim… šta je…ovaj… rekao?
ZEKA: Pa… ovaj…rekao je da ce vam dati poklone ako se ne
budete sva…(Dedo Medo ga gurnu)
DEDO MEDO: Rekao je da će poklon dobiti ona devojčica koja bude otpevala lepšu novogodišnju pesmu. Zato je najbolje da požurimo i počnemo sa takmičenjem.
MILICA: S kim da se takmičim? Pa ona ne peva ,ona krešti!
ANČICA: Ti mi to kažeš. Pevaš kao iz bureta!
DEDO MEDO: Tišina! Počinjemo!
ZEKA: Stani Dedo Medo. Ko ce odluciti koja bolje peva? Nemamo treceg clana zirija.
DEDO MEDO: Kako nemamo, ja, ti i…(razmišlja)…i,…(setio se)..ova deca. (pokazuje na publiku) Deca će biti žiri. Oni će da glasaju. (deci) Drugari, da li bi ste hteli da budete treći član žirija i da glasate za bolju pevačicu?
(deca odgovaraju potvrdno)
ZEKA: Sjajno! Dobro! Pocinjemo. Prva ce pevati…. Milica!
(Milica peva, Ančica joj se ruga i smeje)
MILICA:
Kad dođe Nova godina
Ulice su sjajne
Svako dete šapuće
Deda Mrazu tajne.
Nova godino dođi kod mene
Zovu te moje okice snene.
I moje ruke grle te nežno
Sa puno ljubavi, radosno, snežno.

DEDO MEDO I ZEKO: (aplaudiraju) Bravo Milice!
ANČICA: Ha, ha, ha, smešna pesma i još smešnija pevačica!
Zaboleo me je stomak od smeha. Slušajte sada šta je dobra muzika, a o pevačici da i ne govorimo.
(uzima olovku kao mikrofon i peva)
ANČICA:
Kad dođe Nova godina
Gradovi su beli
Deda Mraz na sankama
Poklone deli.
Nova godino,dođi kod mene
Zovu te moje okice snene
I moje ruke grle te nežno
Sa puno ljubavi, radosno, snežno.

DEDO MEDO I ZEKO: (aplauz) Bravo Ančice!
ZEKO ZEKOVIĆ: Ove dve pesme baš lice!
DEDO MEDO: I meni se čini. Dobro, prestanite sa svađom, pitaćemo decu!
(deci) Deco, ko glasa za Ančicu neka digne dve ruke!(broji) Dobro! A sada ko glasa za Milicu neka digne..
ZEKA: Tri ruke!!! (svi pogledaju u njega)…ovaj…hteo sam da kažem… neka digne isto dve ruke! (deca dižu ruke, Medo i Zeka broje)
DEDO MEDO I ZEKA: (u isti glas) Nerešeno! Šta ćemo sad?!
ANČICA: Kako nerešeno!? Ja sam bila bolja, to je svima jasno!
MILICA: Ma nemoj, deca su glasala za mene, ja sam bolja!
ANČICA: Prekini, ja sam lepša pevačica!
MILICA: Skloni se, ja imam bolji glas!

(počinje tuča između Milice i Ančice. Dedo Medo i Zeka pokušavaju da ih razdvoje ali ne uspevaju. Čuje se muzika, ulazi Deda Mraz)

IX scena

(Milica i Ančica se i dalje tuku, Deda Mraz ih posmatra.One ga ne vide. U tuči se sudare sa njim)
ANČICA I MILICA: (zajedno, u čudu) Deda Mraz ! ! !
DEDA MRAZ: Da, to sam ja. Drage sestrice , nije važno ko je
pobednik takmičenja, važno je učestvovati!
ANČICA: Ali ja sam pevala bolje!
MILICA: Nije istina, ja sam pevala bolje!
DEDA-MRAZ : Ne, ne ! Ne smete se svađati.
ANČICA: Kako da se ne svađam kad je ona prva počela, uzela
mi je čarapu, smrznuću se!
MILICA: Ne slušajte je Deda Mraze, ona je uzela moju čarapu.
DEDA-MRAZ: Molim vas, recite mi kako mislite da dobijete poklone kad se toliko svađate?
ANČICA: Da, pokloni, potpuno smo zaboravile na njih.
MILICA: Deda Mraze, da li si doneo poklone?
DEDA MRAZ: Naravno da jesam. Prvo će dobiti poklone moji verni prijatelji Dedo Medo i Zeka Zeković. Evo tebi Dedo Medo još malo krzna da ti ne bude hladno.
DEDO MEDO : Hvala ti Deda Mraze! Spasio si me hladnoće!
DEDA MRAZ : A evo tebi Zeko Zekoviću novo uvo, ali i šangarepa da ti ublaži traumu koju si pretrpeo.
ZEKA: Hvala ti puno Deda Mraze! Spasio si me bruke i sramote!
DEDA MRAZ: A vas dve lepotice, dobićete poklon ako mi najpre
nešto obećate.
ANČICA i MILICA: Šta to Deda Mraze?
DEDA-MRAZ: Obećajte mi da se više nikada, nikada, nećete svađati, da ćete se voleti i poštovati jedna drugu i da ćete se igrati zajedno kao prave sestre. Obećavate?
MILICA i ANČICA: Obećavamo!!!
DEDA-MRAZ: Sjajno! Priđite onda da vam dam poklone. (pretura po torbi i vadi jedan poklon. Otvara ga i vadi iz njega jednu čarapu, pruža je Milici) Evo Milice tebi čarapa leva, a tebi Ančice (vadi drugu čarapu) čarapa desna. (pruža joj)
MILICA i ANČICA: Hvala Deda Mraze, hvala (ljube ga i
grle, skaču oko njega, zatim obuvaju čarape)
ANČICA: (Milici) Izvini sestrice na svim ružnim rečima.
MILICA: Izvini i ti draga moja sejo ako sam nekada bila gruba prema tebi.
(zagrle se. Čuje se tiho muzika)
DEDA MRAZ: Ja sad odlazim ali ću se vratiti ponovo sledeće godine. A do tada, budite mi složne, vesele i zdrave. Hajdemo Dedo Medo i Zeko Zekoviću, treba da pomirimo još puno braće i sestara. Do viđenja!!
MILICA I ANČICA: Do viđenja Deda Mraze!!!!Doviđenja Dedo Medo i Zeko Zekoviću. Videćemo se ponovo!
(odlaze, ostaju Ančica i Milica, pevuše, ulazi tata)

X scena

MILICA I ANČICA: (trčeći prema njemu, u isti glas.) Tatice, tajo, vidi šta nam je Deda Mraz doneo. Čarape.
MILICA: Sada svaka ima svoju levu…
ANČICA: I svoju desnu čarapu.
TATA: (grleći ih) Drage moje princeze, Deda Mraz vam je poklonio nešto mnogo vrednije od običnih paketića a to je sloga. Najvažnije je da se vas dve ne svađate. Najlepši poklon koji možete dobiti za Novu godinu je ljubav!

(Svi učesnici u predstavi izlaze na scenu, pevaju i igraju.)

ZAVRŠNI SONG:
Nova godino, dođi kod mene
Zovu te moje okice snene
I moje ruke grle te nežno
Sa puno ljubavi, radosno, snežno!

Aplikacija je preuzeta sa sjta lenagold.ru

Драмски текст:Новогодишње жеље -Л.Б.

Апликација је преузета са сајта lenagold.ru

Лица:Деда Мраз, прва девојчица, први дечак, друга девојчица, други дечак

Деда Мраз: 
Са годином и ја
стигао сам у весељу
и много ће да ми прија
кад ми свако каже жељу.

Прва девојчица:
Желела бих да се мати
увек рано с посла врати,
да се чешће наша мама
весели и игра с нама.

Први дечак:
Ја желим да сваки дан
буде тати радостан,
да добије нови стан
диван, сунчан и простран.

Друга девојчица:
Волела бих да ми бака
буде здрава, свежа, јака,
да смисли још бајку неку
за мене и моју секу.

Други дечак:
Ја волим свог деда Тому.
Имам једну жељу жарку,
да му излечим реуму
и да шетам с њим у парку.

Деда Мраз:
Послушајте шта вам велим:
сви имате дивне жеље.
А искрено свима желим
срећу, здравље и весеље.

Драмски текст: Потрага за Деда Мразом -Ђурђа Глигорић

                                                  Слика  је преузета са сајта lenagold.ru

Улоге: Деда-Мраз, Мразић – његов син, Рудолф, четири Вилењака – Шишко, Мишко, Ушко и Душко, Ускршњи Зека, Вила Зубићка, Нова Година, Директор, неколико деце – петоро деце

 Сцена 1 – Деда Мразова кућа на Северном Полу.

 Музика ''Звончићи, звончићи''

 Мразић (седи за столом и броји писма): Шест милиона и осамсто пет, шест милиона и осамсто шест, и последње, шест милиона осамсто седам писама. Ух.

 Деда Мраз (улази): О, извини што те прекидам.

 Мразић: Не прекидаш, завршио сам...

 Деда Мраз: И? Колико их је?

 Мразић: Шест милиона и ...

 Деда Мраз: Молим? Само шест милиона? Да ниси погрешио негде?

 Мразић: Не, нисам. Ово су само писма која су пристигла поштом. Имаш још тридесет и два милиона и-мејлова, као и неколико стотина хиљада смс порука.

 Деда Мраз: Аха, па добро је. Зашто тако мало порука?

 Мразић: Вероватно зато што су кратке и у њих не може да стане много жеља.

 Деда Мраз: Да, вероватно зато.

 Мразић: Тата...

 Деда Мраз (замишљено): Молим?

 Мразић: Да ли би могао ове године да... да...

 Деда Мраз: Шта? Да ли бих могао шта?

 Мразић: Мислио сам да ове године останеш са мном за Нову Годину и Божић?

 Деда Мраз: Како то мислиш, да останем с тобом?

 Мразић: Па лепо. Божић је породични празник. Требало би да га проведемо заједно.

 Деда Мраз: Не могу, то је неизводљиво. Видиш ли ти те милионе писама са жељама? Милиони и милиони деце чекају новогодишње поклоне. Како могу да проведем празнике са тобом? Ко ће онда обрадовати сву ту децу?

 Мразић: Али тата...

 Деда Мраз: Нема ту али. То је мој посао и ја морам да га радим.

 Мразић (љутито): Да, мораш. Сви су ти важнији од мене. Никад ниси ту кад ми требаш. Сва друга деца ће добити оно што желе, само ја нећу. У ствари, баш ме брига. И не треба да будеш ту. Биће ми боље са мојим друштвом. Само ти иди и дели своје глупаве поклоне глупавој деци. (театрално напушта сцену).

 Улази Рудолф.

 Рудолф: Деда, шта се то догађа?

 Деда Мраз: Као и сваке године. Мразић се љути што морам да идем од куће за Нову Годину и Божић.

 Рудолф: Још увек не разуме колико је твој посао важан?

 Деда Мраз: Схватиће једног дана, кад буде и сам морао да га ради. Шта имамо у плану за данас?

 Рудолф: На реду је велики тржни центар тамо доле у граду.

 Деда Мраз: Ех, да. То ми није омиљени део посла, али шта ћеш кад се мора. Хајдемо.

 Сцена 2 – Тржни центар.

 Музика – Мерлин ''Стиже нова година''

 Директор нервозно шета и гледа на сат.

 Директор: Где ли је тај деда? Већ треба да отворимо продавнице, чека нас толико деце, а њега још нема. Ако не стигне за пет минута ја ћу...

 Улазе Деда и Рудолф: Извините што каснимо.

 Директор: О, коначно сте стигли. Хајде, хајде, пожурите, седите на своје место, деца само што нису стигла.

 Деда Мраз: Шта сте ви добили данас, директоре?

 Директор: Ја? Главобољу!

 Рудолф: Погледај све ове лепе поклоне испод јелке. Јесте ли потрошили много пара?

 Директор: Нисам! Све ово сам украо! Наравно да сам потрошио много пара, лосу један. Али исплатиће се, јер ћу све да распродам по дупло већим ценама.

 Рудолф: Опростите, нисам ја лос, ја сам ирвас.

 Директор: Ма свеједно је, само ради свој посао. Ево деце. (намести велики вештачки осмех и уводи прву девојчицу). Ево душо, овде је Деда Мраз. Он једва чека да саслуша твоје жеље и да ти да поклоне које желиш (шапатом публици) а које ће твоји родитељи морати да плате на изласку из тржног центра.

 Девојчица 1: (седа у крило деда мразу) Деда Мразе, могу ли да добијем луткицу и кућицу за луткицу?

 Деда Мраз: Наравно, срце.

 Девојчица 1: Хоћу кућу на плажи на Хавајима. Модел делукс, са ђакузијем и гаражом за два аута. И плакаром за ципеле. И са шест спаваћих соба... не боље седам, за сваки дан по једна... и...

 Деда Мраз: Видећемо шта можемо да учинимо за тебе. Изволи лизалицу.

 Девојчица 1: (излази, не баш задовољна поклоном)

 Улази Дечак 1. Ехеј, Деда, Је И ти стомак прави? (удара га песницом у стомак)

 Деда Мраз: Еј, пусти ме!

 Дечак 1: А је л ти брада права?

 Дечак покушава да му скине браду и пошто му не успева, бежи са сцене. Улази девојчица 2.

 Девојчица 2: Деда Мразе, ја бих желела нову хаљину и ципеле. У ствари неколико хаљина. И чизме. Два пара. Једне дубоке до колена и једне онако средње. И шминка ми треба. Маскара и руж. Као и неколико парфема, ево записала сам којих...

 Деда Мраз: (прекида је) Али ти си још девојчица, девојчице се не шминкају.

 Девојчица 2: Еј, ајде не причај глупости. Није ни чудо да те зову Деда, јер си застарео хиљаду година. Како то – девојчице се не шминкају, наравно да се шминкају. Ко би по теби требало да се шминка? Дечаци??

 Деда Мраз: Не, не дечаци. Него неко старији, девојке, жене, а не мале лепе девојчице као што си ти. Зар не знаш да си лепа баш тако, без шминке и тих глупости?

 Девојчица 2: Ух! (преврће очима и устаје) Не могу да верујем каквих све застарелих ликова има. Идем на неко друго место, негде где за свој новац могу да купим оно што желим.

 Она одлази, улази дечак 2.

 Дечак 2: (пева) Деда Мразе, Деда Мразе не скрећи са стазе...

 Деда Мраз: Коначно неко мило и паметно дете које зна да се понаша.

 Дечак 2: (наставља са песмом) и донеси ми поклон прави, да не добијеш по глави!

 Деда Мраз: Каква је сад то песма?

 Дечак 2: Права, за разлику од тебе. Шта ти мислиш, ко си ти? Деда Мраз? Ма немој. Па свако мало паметније дете одавно зна да Деда Мраз не постоји. Обукао си сад то одело, налепио ту лажну браду и глумиш лудило. Пусти ме тих прича.

 Деда Мраз: Па зашто си онда дошао?

 Дечак 2: Ал ти је то глупо питање. Због поклона, наравно. Пошто моји маторци никако да укапирају да сам ја све те дедамразовске глупости одавно провалио, одлучио сам да то искористим. Видиш, тражићу ај-под и они ће морати да ми га купе, јер ако га не добијем мислићу да нисам био добар дечак и да ме деда мраз не воли. Шта кажеш? Јел да да сам геније?

 Деда Мраз: Али шта ако они немају новац за нешто тако скупо?

 Дечак 2: Баш ме брига. Нека га набаве како знају и умеју. Иначе ћу бити тако тужан да ћу попустити у школи и неће ништа бити од мене а за све ће они бити криви. Видиш, то ти је психологија. А сад ми дај тај ај-под и довиђења.

 Дечак 2 одлази, појављују се директор и Рудолф.

 Директор: И? Шта си до сад продао?

 Деда Мраз: Један ај-под.

 Директор: Молим? За све ово време? Само један ај-под? Па то је нечувено.

 Деда Мраз: Знате шта? Мени је већ доста свега. Девојчице које траже куће на Хавајима и црвене ферарије, које хоће да се шминкају, дечаци који не верују у Деда Мраза и искоришћавају своје родитеље... Па то је страшно. Ја то не могу да поднесем. Не могу то да гледам. Готово. Идем. Довиђења.

 Деда Мраз напушта сцену.

 Директор: Где ће сад он?

 Рудолф: Не знам.

 Директор: Не може то тако. Имамо уговор. Треба да остане овде до затварања. Ја ћу да га тужим. Па то је страшно. Какви су ови данашњи Деда Мразови? Ц ц ц... Чекај, морам сад да ово некако поправим... Где је она табла?

 Директор качи таблу: ДЕДА МРАЗ ЈЕ ОТИШАО ДА НАХРАНИ ИРВАСЕ и љутито машући рукама одлази са сцене.

 Рудолф: Али, шта ћемо сад да радимо? Ако Деда не подели поклоне ни Нова Година неће моћи да стигне. Шта сад да урадим? Најбоље да одем код Мразића, да му кажем шта се догодило. Можда он зна где би Деда отишао.

 Одлази и он, сцена се мења поново у Деда Мразову кућу.

 Сцена 3 – Деда Мразова кућа на северном полу

 Музика – Сунђер Боб ''Божићна песма''

 Четири вилењака стоје око стола са писмима. Вилењаку Шишку је одело помало тесно.

 Шишко: Момци, радићемо прековремено ако мало не пожурите! Нема зезања! Идемо!

 Мишко: Које су моја писма? Ја сам задужен за слаткише.

 Ушко: Ено онај џак тамо. (показује на врећу са писмима у углу).

 Душко: Хеј, а на шта ти то личиш човече?

 Шишко: Када сам последњи пут носио ово одело?

 Душко: Не знам. Али судећи по изгледу, у раним седамдесетим! (сви се смеју)

 Шишко: (љутито) Ма немој ми рећи. Погледај себе...

 Ушко: Хеј вас двојица, доста препуцавања, треба да радимо.

 Мишко: (замишљено) Ех, те седамдесете... Некада је било лакше са децом. Тражили су на поклон чоколаде и бомбоне... а данас...

 Шишко: (отварајући једно писмо) Данас траже неке... неке... комп... ком-пу... коп-ју-те...

 Душко: Компјутере, незналице, компјутере.

 Мишко: А шта је то – компјутер?

 Душко: То је једна справа коју су људи измислили да не би морали да раде.

 Мишко: Ахааа... А шта ће то деци?

 Душко: Да се играју. Данас се деца играју на компјутерима.

 Мишко: Схватам, то је нешто као трамболина.

 Душко: (лупа се по челу) Каква трамболина те спопала?

 Мишко: Па кажеш да се играју на њима, вероватно скачу, као по трамболини.

 Душко: Наравно да не. Компјутер се стави на сто, седне се испред њега и онда се играш. Уз помоћ миша.

 Мишко: Е сад ми је јасније. Па добра су то деца. Воле животиње...

 Душко: Какве животиње?

 Мишко: Па мишеве.

 Ушко: Молим те, немој више да му објашњаваш. Видиш да појма нема. Нису то прави мишеви, него механички, боље речно оптички.

 Мишко: Ахаааа.

 Ушко: И теби је сад као јасно?

 Мишко: Па и није баш.

 Шишко: Није ни мени, али немојте сад да се објашњавате, него радите нешто.

 Улази Рудолф: Хеј момци, јесте ли видели Деда Мраза?

 Ушко: Шишко, јеси ли видео скоро главног?

 Шишко: Нисам.

 Рудолф: Отишао је љут из тржног центра и сад нигде не могу да га нађем. Не јавља се ни на мобилни. А где је Мразић?

 Душко: Он је ту негде. Позваћу га. (Одлази и враћа се са Мразићем)

 Мразић: Рудолфе, све сам чуо. Шта ћемо сад?

 Рудолф: Не знам. Мислио сам да ћеш ти знати где бисмо могли да га тражимо.

 Мразић: Ја? Како бих ја то могао да знам? Јутрос смо се посвађали. Отишао је љут. А сад је нестао. (плачним гласом) Ја сам крив за све...

 Шишко: Немој тако, Мразићу. Пронаћи ћемо га.

 Ушко: Имам идеју. Хајде да објавимо на интернету да је Деда Мраз нестао. Неко сигурно зна где је, неко га је негде видео.

 Мишко: А шта је то интернет?

 Душко: То је светска компјутерска мрежа. Преко ње су сви повезани и могу да комуницирају једни са другима.

 Мишко: Мрежа? Као паукова мрежа?

 Душко: Наравно да то нема везе са пауцима. Ма где ти живиш човече, не знаш шта је компјутер, не знаш шта је интернет...

 Ушко: Опет вас двојица почињете. Немамо сад времена за објашњавања. Него, Мразићу, реци, шта да напишемо у оглас?

 Мразић: Свако ко има било какву информацију о тренутној локацији Деда Мраза, нека се јави на наш и-мејл.

 Мишко: А шта је сад па то, тај и... нешто?

 Ушко: То је и мејл адреса, и нећу да ти објашњавам чему служи.

 Мразић: И обавезно додај - награда следи! Неко га је надам се видео, па ће нам јавити.

 Шишко: И шта сад?

 Рудолф: Ништа. Само чекамо.

 Музика, инструментал, док сви шетају по сцени, нервозно, ишчекујући и повремено бацајући погледе на сат. А онда се зачује звонце и на сцену долази Зека.

 Зека: Добар дан!

 Мразић: Добар дан, добар дан. Изволи, уђи.

 Зека: Чуо сам да тражите Деда Мраза, па сам дошао да помогнем.

 Рудолф: Познајеш га?

 Зека: Наравно да га знам. Ми смо стари другари.

 Мразић: А ко си ти?

 Зека: Па зар то није очигледно? Ја сам Ускршњи Зека.

 Мразић: Извини, заиста сам изгубљен због свега овога што се дешава. Очигледно је ко си ти.

 Зека: И имам нешто да вам кажем. Не знам колико ће помоћи, али Деда је био код мене данас.

 Рудолф: Заиста? Кад? Шта је рекао? Где је сад?

 Зека: Сачекај, сачекај, једно по једно питање. Не знам где је сад, али био је врло тужан. Рекао је да се разочарао у све и да није расположен за славље и поделу поклона.

 Рудолф: Како то? Не може то тако. То му је посао. Мора да дели поклоне. Нова Година и Божић неће моћи да дођу ако нема поклона.

 Мразић: Знао сам. Ја сам крив за све. Због мене се разочарао. (почиње да плаче)

 Чује се звоно и улази Вила Зубићка.

 Вила: Хеј, чујем да тражите Деда Мраза... Шта је са тобом, зашто плачеш?

 Мразић: Зато што је због мене Деда Мраз отишао и сад не знамо где је, а ако се не врати на време неће бити ни Нове Године. (наставља да плаче)

 Вила: Ма ко ти је рекао да је због тебе? Наравно да није.

 Мразић: Заиста? А ко си уопште ти и откуд знаш да није због мене?

 Вила: Ја сам вила Зубићка и знам да није због тебе, јер ми је рекао.

 Рудолф: Видела си га? Причала си са њим?

 Вила: Да. И што је најбоље, знам и где је отишао.

 Мразић: Где? (брише сузе)

 Вила: Причао је са мном о данашњој деци. Жалио се како су незахвална, а онда је отишао код Нове Године.

 Рудолф: Одлично. Хајде, пожурите, морамо да га нађемо и убедимо да мора да подели поклоне.

 Зека: А награда? Помињали сте и неку награду...

 Рудолф: Награда је то што ће ипак бити Нове Године.

 Зека: Пих, ал ти је награда...

 Рудолф: Слушај ти, ниси нам ни био од нарочите помоћи, вила Зубић нам је рекла где је Деда, а сад још хоћеш награду.

 Зека: Ма, добро, шалим се. Не треба ми награда. Имам и ја своје пакетиће које делим деци, шта се одмах нервираш.

 Мразић: Немојте се сад расправљати, него хајдемо. Морамо да пожуримо.

 Сви излазе са сцене, замрачује се, чује се музика а на сцену улазе Деда Мраз и Нова Година.

 Деда Мраз: Драга моја пријатељице, видиш ли ти шта се дешава на овом свету? Видиш ли каква су ова данашња деца? Пре су била много боља. Говорили су молим и хвала. Тражили су поклоне за браћу и сестре. Били су обзирнији, пажљивији. Тога више нема. Све је само дај, дај... Знаш ли колико смо писама добили ове године?

 Нова Година: Не знам.

 Деда Мраз: Пет, шест, седам стотина... милиона? И колико се сећам, ни у једном није било речи хвала.

 Нова Година: Преоптерећен си, мој стари добри пријатељу.

 Деда Мраз: Нисам! Божић је преоптерећен! Комерцијализован и компјутеризован! Некада су тражили бицикле, санке. Сада наручују нешто посебно! Оно што иде само, оно што говори! Аутомобиле на даљински. Лутке које говоре. Компјутере, игрице за компјутере, нинтендо, плејстејшн, ај-под и све тако нешто. Нема више духа, нестало је чаролије. Време је да одем у пензију, да обесим торбу.

 Нова Година: Али ти усрећујеш децу из целога света. Ко је тамо горе на небу? Деда који доноси дарове.

 Деда Мраз: Али нема тога више, драга моја. Они данас више не верују у деда Мраза!

 Нова Година: Није истина. Сигурна сам да има још много деце на свету која верују. Деце која су скромна и не траже скупе и велике поклоне.

 Деда Мраз: Причао сам данас и са Ускршњим Зеком и са Вилом Зубић. И они имају исте проблеме. Ни њима нико није одавно рекао хвала. А и они усрећују децу и поклањају им дарове. И од њих се сад очекују компјутери и мобилни телефони и остале модерне новотарије.

 Нова Година: Постоји ли било шта што би те убедило да ипак поделиш поклоне?

 Деда Мраз: Када би бар једно дете показало мрву захвалности за оно што чинимо за њих, ја бих био пресрећан.

 Музика

 Улази девојчица.

 Девојчица: Деда Мразе! Добро је, пронашла сам те. Већ сам помислила да сам залутала.

 Деда Мраз: Добро вече, девојчице. Откуд ти овде?

 Девојчица: Морала сам да дођем. Имам нешто важно што желим да ти кажем и да те замолим.

 Деда Мраз (окреће се ка Новој Години): Ето, шта сам говорио? Сигурно хоће неки скуп поклон. Лутку која говори или се шминка. Или неку сличну скупу играчку.

 Нова Година: Немој да пренагљујеш. Саслушај је прво шта има да каже.

 Девојчица: Нова Година је у праву. Уопште ми не треба ништа такво.

 Деда Мраз: Него?

 Девојчица: Па, видите овако. Мој тата је директор робне куће. Могу да имам све што пожелим од тих скупих стварчица. Али... оно што мени заиста недостаје, то је да проводим мало више времена са њим.

 Нова Година: Ето, шта сам ти рекла.

 Девојчица: Да, мени недостаје мој тата. (почиње да плаче). Деда Мразе, била бих ти веома захвална кад би могао да учиниш да он мало више брине о мени, а мало мање о стварима.

 Деда Мраз: То је твоја жеља?

 Девојчица: Да! Да ли можеш да је испуниш?

 Деда Мраз: Потрудићу се. Ево, крећем одмах. (окреће се збуњено око себе) Али, зашто овде нема никога? Где су моји вилењаци који праве пакетиће? Где су ирваси? И где је мој Мразић?

 Мразић и Рудолф поново утрчавају на сцену.

 Мразић грли Деда Мраза.

 Мразић: Тата! Тражили смо те цео дан! Забринули смо се где си. Били смо и код Нове Године, али тамо није било никог па смо закључили да си се највероватније вратио кући.

 Деда Мраз: Јесте. Био сам много разочаран данас.

 Мразић: У мене?

 Деда Мраз: Не, не у тебе. Сада те разумем. Знам како ти је и схватам зашто си се јутрос наљутио. Свако дете жели да проводи Божић и новогодишње празнике са својим родитељима.

 Мразић: Наравно да то желим. Али ти имаш важан посао. Мораш да усрећиш још много деце а не само мене. Зато ћемо све остале дане у години проводити заједно.

 Рудолф: Тако је. Да ли је сад коначно све у реду? Поноћ само што није дошла, а ми нисмо ни почели да делимо пакетиће. Деда, хоћемо ли кренути?

 На сцену утрчава Директор.

 Директор (задихано): Сачекајте, само мало, ух, добро је да сам вас пронашао.

 Деда Мраз: Откуд ви директоре?

 Директор: Моја кћерка је нестала. Рекли су ми је да је кренула у потрагу за Деда Мразом. Да је нисте можда видели?

 Деда Мраз: Да, јесмо, дошла је овамо да тражи поклон.

 Директор: Да тражи поклон? Од тебе? Али ја имам пуну робну кућу ствари, може да добије све што пожели. Зашто је долазила чак овамо?

 Девојчица: Тата! Како не разумеш? Мени не требају ствари. Треба ми нешто сасвим друго.

 Директор: Нешто друго? Шта друго? Шта друго могу да ти поклоним?

 Деда Мраз: Своје време. Своју љубав. Деци је то битније него скупи поклони. То сам и сам данас схватио.

 Директор: Па ти знаш да ја тебе волим, највише на свету. Зар бих иначе долазио чак овамо, на крај света, на северни пол, само да те пронађем?

 Девојчица и Директор се загрле.

 Директор: Деда Мразе, жао ми је што сам се онако понашао данас. Могу ли некако да се искупим?

 Рудолф: Наравно да можеш. На пример, могао би да све оне скупе играчке које имаш тамо поделиш сиромашној деци широм света.

 Директор: Договорено. Хајдемо. Даћу вам све то, па понесите на вашим санкама и поклоните онима којима то треба. А ја ћу да одем кући и да се цео дан играм са својом кћерком.

 Девојчица: Деда Мразе, хвала што си ми испунио жељу. (пољуби га)

 Деда Мраз: Рекла је – хвала. То је оно што сам цео дан желео да чујем. Рудолфе, спремај санке, зови све остале и крећемо. Треба поделити све те поклоне!!!

 Песма ''Преко брда преко брега''

Aпликација је преузета са сајта lenagold.ru

Драмски текстови о Новој години

Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Отворите текст кликом на везу

Срећна Нова година

Новогодишња прича

                                                Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Видео снимак представе Снежана и седам патуљака

Представу су извели ученици  1. разреда ОШ''Драгољуб Илић'' из Драчића.

Сценарио за представу је из књиге ''Лутка из ђачког кутка.''

Видео снимак представе Трнова Ружица

Кликом на везу можете погледати целу представу Трнова Ружица у извођењу ученика 3. и 4. разреда ОШ''Драгољуб Илић'' Драчић.

Снимак представе Трнова Ружица

Израда сценe за драмске и луткарске представе

Често сам имала прилику да одговарам на питање како правимо сцену за различите представе. Признајем, у том смислу сам самоука. Направила сам неки свој модел који је једноставан и економичан, што у ово време није занемарљиво. Тај модел су прихватиле и остале учитељице у мојој школи.

За израду сцене потребно је:

1.2 метра тканине која се зове маија

2. Молерски тонери и бела полудисперзија

3.Четке за бојење различитих величина

Поступак израде је лак.

Нацртајте контуре онога што желите и упутите децу како желите да обојите. Веште дечје ручице урадиће све. Изненадићете се колико знају и могу.

Сценографије чувајте, јер могу вам користити у различитим предтавама. Ми имамо луткарски параван на који постављамо сцене. 

Зима

(Коришћено за драмску представу ''Велико пролећно весеље'' и за луткарску представу ''Децембар у Срему'')

ПРОЛЕЋНА СЦЕНА

Друга сцена у представи ''Велико пролећно весеље.''

Детаљи сцене

                                                                     Шумица

(Коришћено за представе драмске  ''Велико пролећно весеље и ''Црвенкапа'' и за луткарске представе ''Мачак отишао у хајдуке'' и ''Лакоми мечићи'')

Деда Мразова соба

(Коришћено за представу ''Новогодишња бајка'')

Ову сцену је нацртао ученик 5.разреда Немања Ђурашиновић, а обојили су је ђаци четвртаци ученици  учитељице Каролине Нешковић.)

Друга сцена за луткарску представу ''Децембар у Срему''

( Заједнички рад учитељице Весне Сировљевић и Л. Тасић.)

Некад правим и сцене од стиропора. Поступак израде је исти. Табле од стиропора лепим једну за другу дрвофикс лепком. 

Сцена за луткарску представу ''Мачак отишао у хајдуке''

Сцена за представу ''Трнова Ружица''

(Замак)

''Трнова Ружица'' 

Језеро

Сценографија за представу ''Весeло поврће''

ВЕСЕЛО ПОВРЋЕ НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

СЦЕНА ЗА ПРЕДСТАВУ ''ШУМСКА ДРУЖИНА''

СЦЕНА ЗА ПРЕДСТАВУ ''СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА''

ТРИ ПРАСЕТА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

СЦЕНА ЗА ОСМОМНАРТОВСКУ ПРИРЕДБУ

СЦЕНА ЗА НОВОГОДИШЊУ ПРИРЕДБУ

СЦЕНА ЗА ЈЕСЕЊУ ПРИРЕДБУ

ДВЕ СЦЕНЕ ЗА ПРЕДСТАВУ ЦРВЕНКАПА