Стручно усавршавање

Редни број	НАЗИВ	Број сати/бодова
1.	Нови школски програм-Имплементација курикулума;	64
2.	Израда школског програма и евалуација у образовању;	16
3.	Подршка вођењу Дневника евиденције образовно-васпитног рада и примени описног оцењивања у првом разреду основне школе;	6
4.	Перманентно стручно усавршавање-потребе и могућности учитеља Србије	8
5.	Методика наставе српког језика и књижевности у млађим разредима основне школе	8
6.	Родитељ, пријатељ и сарадник	16
7. .	Активно учење 1. део	24
8.	Активно учење 2. део	16
9.	Секција за рачунарство	4
10.	Перманентно стручно усавршавање-потребе и могућности учитеља Србије	6
11.	Настава математике у млађим разредима (комбинаторни задаци у речи и слици)	5
12.	Додатна настава математике у млађим разредима основне школе	16
13.	Иновативни модели рада у настави;	24
14.	Планирање и реализација наставе Свет око нас и Природа и друштва;	6
15.	Рад у комбинованом одељењу;	3
16.	Упознај и покрени-подршка развоју друштвености код ученика;	3
17.	Унапређивање математике у нижим разредима основне школе;	8
18.	Наставник као креатор климе у одељењу;	10
19.	Индивидуализација наставе математике у млађим разредима основне школе;	8
20.	Луткарство у настави и ваннаставним активностима 1.део	16
21.	Луткарство у настави и ваннаставним активностима 2. део	16
22.	Луткарство у настави и ваннаставним активностима (практични део –учешће на ФЛУОШ-у)	24
23.	Луткарство у настави и ваннаставним активностима (практични део –учешће на ФЛУОШ-у)	24
24.	Како кроз експериментални приступ приближити природне науке ученицима разредне наставе (Пројекат-рука у тесту);	8
25.	Методички приступ обради школске књижевности у млађим разредима основне школе;	15
26.	Васпитни проблеми ученика и како их превазићи	12
27.	Оснаживање младих кроз ученичке парламенте;	24
28.	Инклузивно образовање и индивидуални образовни план;	18
29.	Организатори напретка у учењу;	8
30.	Припрема презентације за час;	16
31.	Подршка унапређивању образовно васпитног рада и осавремењавању методологије рада у млађим разредима основне школе;	8
32.	Комбинаторни задаци у речи и слици;	3
33.	Од играчке до рачунара;	8
34.	Народна традиција у пракси;	11
35.	Реч, игра, стваралаштво у борби против наркоманије;	15
36.	Ликовно је и…	20
37.	Екологија у методичкој пракси;	15
38.	Од открића до дефиниције-збирне и градивне именице;	12
39.	Математика у малом;	8
40.	Зимски сусрети учитеља (2013.);	8
41.	Заједно против насиља	16
42.	Проблемска настава природе и друштва	8
43.	Луткарство у настави и ваннаставним активностима	6
44.	Учитељи у свету линија, боја и облика	8
45.	Зимски сусрети учитеља Србије-Јачање професионалних компетенција просветних радника	8
46.	Тимски рад и сарадња наставника у функцији осигурања квалитета рада установе	8
47.	Планирање професионалног развоја и управљање каријером	8
48.	Математика у малом	8
49.	Методички поступци при реализацији наставе музичке културе у разредној настави	8
50.	Како унапредити  процес самоевалуације у настави	8
51.	Од открића до дефиниције-збирне и градивне именице	12
52.	Интердисциплинарна амбијентална настава -Завичајна школа наслеђа	8

53.	Васпитни  рад и индивидуални васпитни план	24
54.	Вредновање и праћење ученичких постигнућа у настави математике у основној школи	8

55.	55.Мекагогнитивни поступак у настави математике	8
56.	56.Социјална компетентност као предуслов  за успешну социјализацију ученика	8
57.	57.Учитељи у свету линија, боја и облика	8
58.	58.Мултифункционална школа-креирање и примена додатних програма васпитно образовног рада	8
59.	59.''Паметне фасцикле-слагалице''-да ученик учи, вежба, зна	8
60.	60.Програм обуке водитеља за обуку наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења	24
61.	61. Активно оријентисана настава-методе	16
62.	62. Школа и породица партнери у превенцији вршњачког насиља	8
63.	63.Од лутке до знања	8
	64. Дечији страхови као инхибитори напретка у учењу	8

УЧЕШЋЕ НА ОСТАЛИМ ОБЛИЦИМА СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА

Редни број	НАЗИВ	време
1.	Одговорно живљење	3
2.	Законски оквир који регулише образовно васпитни систем-Правилник о вредновању квалитета установа	6
3.	Изазови подучавања	1
4.	Школа по мери сваког детета	3
5.	У оквиру асоцијације малих сеоских школа одржала сам излагање ''Тематски дани-интегративна настава. '' Трибина под називом ''Актуелни проблеми сеоског школства'' била је организована у Мионици (2008.), а присуствовали су др Иван Ивић и Милена Дорић .
6.	Оцењивање ученика у основној школи	1
7.	Унапређење квалитета образовања јачањем сарадње између породице и школе	1
8	Професионални развој запослених у образовању	1
9.	Зашто је важно самовредновање ученица и ученика	1
10.	XXIX Сабор учитеља Ребублике Србије	2

11.

XXX Сабор учитеља Ребублике Србије

2

12.	Смотра стваралаштва у васпитно-образовном процесу ''Покренимо се''(2016)	7
13.	Смотра стваралаштва у васпитно-образовном процесу ''Покренимо се''(2017)	7
14. 15. 16.	Превенција насиља-безбедност у школи и окружењу Смотра стваралаштва у васпитно-образовном процесу ''Повезујмо се'' (2018) Прва конференција Најбољих едукатора Србије ''У сусрет квалитетном и иновативном образовању''	1 7 1

Прсти-Петар Стокић

Као браћа пет прстију
један другом до ушију.

Палац воли што је снажан
и зато се прави важан.

А кажипрст правац даје,
али знање не продаје.

Средњи бије редом чврге,
после њега ничу кврге.

Док домали прстен носи
и њиме се он поноси.

Мали воли да завирне,
свуд да чачка, све да дирне.

Тако живи пет прстију
-један другом до ушију.

Дванаест браће-Мира Алечковић

  ЈАНУАР                                              ФЕБРУАР                                    МАРТ
Јануар је започео                          Промрзла и веверица                     Баба-Марта народ вели
дуг годишњи пут,                         у шуми, на јели,                            час снег, час ведрина,
снегом поља загрејао,                  досадно јој, нема птица                   с пролећем се сваког марта
пахуљице развејао...                     свуд се Снешко бели...                  сретне успут зима...

   АПРИЛ                                                 МАЈ                                                ЈУН
Априли -ли! Радост дечја,            Славуј пева, трава нова                   Најкраће су ноћи јунске,
свако шалу спрема,                     буја, сва зелена,.                            а најдужи дани,
весело је свако дете,                    Жито расте по пољима,                  птићи мали родили се
више мраза нема...                      ружа је румена...                            у гнезду на грани...

       ЈУЛ                                                АВГУСТ                                       СЕПТЕМБАР
Раж се злати, и пшеница,            Везује се снопље жуто                    На гранама сваким даном
и различак цвета.                        а деца помажу,                               лист све више жут:
Земља ће нам хлеба дати,            већ и цвеће процветава,                  -Збогом птице, другарице,
то су праве благодати                 крај је лета кажу...                            и срећан вам пут.
сунчанога лета...

       ОКТОБАР                                 НОВЕМБАР                                   ДЕЦЕМБАР
Ветар с кишом отпочео,             Прво стигле сиве кише                    Врабац купи ситне мрве-
па снежно фијуче,                     а сад пада снег,                               срећом није већи,
сваким даном већа зима,           и све више, и све више                   а бака је с унуцима
хладније нег''                            завејава брег...                                засела крај пећи...
 јуче...

Метеоролози у животињском свету

Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Добри прогнозери су медведи. Када преко зиме лутају и не улазе у брлог, знак је да ће зима бити блага.

Дивље патке предосећају поплаве. Ако праве гнезда високо по обалама бара и река или по старим врбама, знак је да ће бити поплава. Ако се гнезде поред саме обале, знак је да ће водостај бити низак.

Ако петлови преко дана кукуричу и лупају крилима, знак је да ће падати киша.

Сићушни инсекти су поуздани метеоролози. Кад ниско лете над земљом или водом, то је знак да ће падати киша. Ако се подигну у висину, то је најбољи знак да ће бити лепо време.

Када долете ласте, мразева више нема.

Када врапци почну да праве гнезда, то је најбољи знак да долази лепо време.

Дивље гуске су непогрешиви меоролози. Када почну у јатима да крећу на југ, то је најбољи знак да ће тих дана почети мразеви и вејавице.

Жабе су прави уметници у скакању и хватању плена. То раде само кад је лепо време. Промену времена и долазак кише најављују завлачењем у своје барице. Ако жабе током ноћи и јутра крекећу, то је најава ружног времена.

Рибе предосећају и наговештавају промену времена. Кад пастрмке у брзим планинским рекама изненада престану да узимају храну-мамац, знак је да настаје већа и дужа промена времена.

Лоше време и хладноћу вук најављује чистим завијањем. 

Приче из природе

ДУГ

Куповала зечица намирнице за ручак. У лепу корпицу, исплетену од траве и коре, стављала је купус и шагарепу за зечју питу. Кад је већ изашла из продавнице, продавачица се сети да зечица није платила узете намирнице.

-Жућо-рече она свом псу, који је одмарао-зечица није платила намирнице, а однела је пуну корпу! Потрчи, стигни је и реци јој да је дужна да плати.

Кад је зечица видела Жућу како трчи за њом, силно се уплаши и поче да бежи. Жућа се растрча свом снагом, стиже је и ухвати за реп, али се реп прекиде и зечица побеже за патрљком.

Од тог дана зечица се стално крије, стално ослушкује да јој се Жућа не прикраде и не ухвати је, па су јој уши, од силног напрезања да боље чује, веома порасле. Постала је плашљива и стално носи капуте који су слични боји места у коме живи, да би се што мање примећивала.

После догажаја у продавници она је ређала краткорепу, дугоуху и плашљиву децу, која се крију и беже испред сваког пса и никад не улазе у продавнице. Због тога и данас Жућини потомци јуре зечеве да би наплатили стари дуг.

М. Радуновић

ЖИШКО

У дубини велике шуме, добро скривена од свих погледа, мама лија је донела на свет једно лисиче. Било је златасториђасто и прилично храбро., па га је назвала Жишко. 

Није прошло много година, а Жишко рече мами:

-Одох да прошврљам шумом, да је упознам!''

-Зар се не бојиш сам?

-Свако ко медирне, опећи ће се као о жишку-храбро рече малиша.

Лутао је тамо-амо, а онда видео неко чудно створње како спава под дрветом.

Ќо си ти?-пробуди га.

-А ти-трже се створење, а онда узвикну-Па ти си мала лисица!

Тако су се спријатељили дечак Мирко и мали лисац Жишко. Нису далеко одмакли кад зачуше стрина Совину хуку:

-Хуууу! Спасавајте се! Ловци јре Жишка!

И заиста, зачу се лавеж паса и повици ловаца.

-Бежимо, Жишко!-узвикну Мирко. Али, Жишко је био мали па га Мирко узе у наручје и преплива поток да завара псе.

Тако су срели дрвосече, који су их заштитили. Тако се Жишко спасао, упознао шуму и стекао доброг другара.

 К. Л.

ЗОЉА КАО СУДИЈА

Пчеле су биле начи начиниле саће на високом храсту.

Лени стршљени рекоше да је саће њихово. Спор дође до суда. Зоља је била судија. Пошто је она одлично познавала и једне и друге, предложи обема странама овакав закључак:

-Тела вам имају сличан облик, а боја вам је једнака, тако да се заиста може сумњати у то чије је саће. Али, да моја савест због необавештености не погреши, ево вам дупље и ставите мед у сађе, па чије буде најсличније овом око кога се спорите, моћи ћу да одредим ко га је начинио.

Стршљени одбију предлог који се допадне пчелама. Онда зоља изрекне пресуду:

-Јасно је ко не може да прави саће и ко је начинио ово. Због тога враћам пчелама плод њиховог рада.

ШУМСКИ ПИСМОНОША

Ко је шумски поисмоноша?

-Мечка-казаћете ви. 

-Била је, али више није. 

-А зашто? 

-Зато што се мечка кад завеје снег, завуче у пећину. Ту остави торбу с поштом под главу и утоне у дубок зимски сан. А онај који треба да прими писмо чека ли, чека... Тако писмо послано у јесен стигне у пролеће.

-И ко је онда шумски писмоноша? Свакако зец. Он је брз и способан за тај посао. 

-Био је брзоног зец, али сада није. 

-Зашто?

-Зато што је једном, када је носио пошту дивљем вепру, нешто шушнуло и он се уплашио. Бацио је поштанску торбу и побегао.

-А ко је сада на његовом месту? Можда вук?

- Био је и вук, али све се животиње плаше њега. Чим дође пред нечију кућу сви затварају врата и закључавају се... Уосталом, он се сам одрекао да буде писмоноша.

-А лисица?

-Лисица1Она је имала обичај да свако писмо отвори и тако сазна шумске тајне. Брзо су открили ту њену радозналост, па су је најурили. После су се ређали: јеж, корњача, и пуж. Док донесу један телеграм прође по неколико седмица. Поверили су ту дужност и веверици, али она целе зиме не напушта стан.

-Значи ни веверица није подесна за писмоношу... А ко сада разноси?

-Сада шумску пошту разноси онај који стално лупка по дрвећу.

-Детлић!

-Да, он. Пошто лупка по дрвећу тражећи храну, чује га свака животиња која очекује писмо. Она онда одлази код њега и тражи по торби... А ако неко писмо остане неиспоручено, детлић хитно одлети и испоручи га.

Текст је из часописа Школарка 2

Е. П.

Захвални храст-Миланка Берковић

То је оно шуштаво и шушкаво време. Оближњу шуму јесен најлепше обуче. Тада се у њеним бојама живи свет љуљушка, њише, окреће и шушори, све до зиме. У свакој шуми, па тако и у овој, живи јеж.

Наш јеж се затекао испод великог храста. Док се протезао пре јутарње шетње, случајно је ударио о жир.

– Извини! – збунио се јежић Бодља.

Жир је ћутао.

– Хоћеш ли да се играмо? – упитао је. – Ја сам Бодља.

Жир је и даље ћутао, опружен близу стабла.

Тишину је прекинуло шуштање лишћа. Бодља није знао одакле долази тај звук. Уплашено је гледао око себе! Није ни сањао да би неко могао да му се јави из крошње старога храста.

– Тужан је јер се одвојио од мајке – рекао је кос Црни, док је слéтао на грану изнад њих. – Немој да му досађујеш!

– Ја сам само хтео да се поиграм са њим и стекнем новог пријатеља – објашњавао је уплашени Бодља.

– Бићу ти ја пријатељ! – свечано је изјавио Црни.

Бодља је од среће почео да се котрља око храстовог дебла тако брзо да се Црном завртело у глави.

– Завртело ми се у глави од твог котраљања – шаљиво је рекао. – Заустави се!

Задихан, Бодља је једва изустио:

– Срећан сам што сам нашао пријатеља… Чега ћемо да се играмо?

– Најпре помозимо жиру да нађе нову кућу – одговорио му је Црни.

Бодља се досетио. Откотрљао је жир до оближњег пања и положио га поред маховине. Почео је хитро да сакупља лишће, како би га покрио и заштитио од хладноће и гладних животиња.

– Црни, откини неколико листова! – одлучно га је замолио Бодља.

Црни је вешто откидао листове и бацао их на земљу.

Кад су звршили, јеж се наслонио на корен храста, који је провиривао испод земље, да се одмори. Црни је слетео да види нову сигурну жиреву кућицу. Одједном су одозго зачули необични звук. Обузео их је страх. Било им је драго што су заједно.

– Шта се дешава? – уплашено је питао Бодља, полако узмичући.

-Не знам… као да храст хоће нешто да нам каже… – дрхтавим гласом проговорио је Црни.

Звук је постајао све ближи и јачи. Њихов страх је растао. Одједном, гране храста су се спустиле до земље и полако загрлиле Црног и Бодљу. Њихов страх је полако нестао, кад су схватили да им се храст захваљује. Био је тужан што је изгубио још један жир, али захвалан Бодљи и Црном што су му помогли да добије прилику за нови живот.

Миланка Берковић

(из књиге ”Приче испод старог храста”)

Храстов лист

Високо на врху старог храста, међу хиљадама листова, налазио се један лист жељан пустоловина. ''Какав је то живот,'' говорио је осталим листовима.'' Вечито на истом месту? Ја хоћу да путујем!''
Лишће је зашумело у одговор:''Ми припадамо овом храсту!''
''Ја хоћу да одем!''
''Отићи ћеш, мали,''рече стабло,''сачекај мало, отпутоваћеш већ.''
Захладнело је. Јесен је дошла у шуму. Лишће је почело да опада, па тако једнога дана отпаде и пустоловни храстов лист. Ветар га дохвати и понесе, па је летео, летео.
-''То је живот!''радовао се.
А онда ветар утихну и храстов лист паде на неку живицу.
''Шта?! Зар је већ крај? Зар на овом бедном глогу да завршим живот?'', љутио се.
Љутња није помогла. Стајао је непомично на глогу. Сутрадан наиђе један ђак.
''Баш ми треба за хербаријум!'',рече и узе лист.
''То је већ боље,''одахнуо је храстов лист ''сад путујем даље.''
Тако је на крају доспео у дечаков хербаријум и ту се сасвим осушио. Прилепљен за хартију изгледао је лепо,али више није осећао жељу да путује. А стари храст је на пролеће добио ново лишће.

Извор: часопис Школарка 1

Врабац у учионици

         У Микијевој учионици тајно живи један врабац. Тог врапчића који није умео да лети, Мики је нашао у школском дворишту. Договорио се с друговима да га сместе у последњу клупу. Направили су му гнездашце од лишћа и хранили га мрвицама од ужине.

Крили су га, наравно, и за време часова покривали једном корпицом. Зато су мислили да њихову тајну нико не зна, понајмање учитељица.

          Али, много су се изненадили кад је она једног дана казала:

-А сад пустите тог врапца нек иде у своју школу.л Он мора научити да лети, а то у учионици не може. Азбука и рачун њему нису потребни.''

                                                                                                       Извор: часопис Школарка 1

ТУЖНИ ЦВРЧАК

        Сети се цврчак сунчаних дана и потражи своју виолину. Затегну жице, скиде гудало са ормара и хтеде гласно да засвира. Али хоћеш! У кући неће имати ко да га слуша. А песма не вреди ако јој се и други не радују. Ето, зато се без размишљања упути напоље.

       Цврчак је угледао белину, широку снежну белину. Над њом је царовала дубока, ледена тишина. Ошину га хладан налет ветра.

-Врати се, свирачу славни! Још је прерано-рече му поточић.

-Не могу више да издржим без свирке! -пожали се цврчак, цвокоћући од зиме.

-Немој! Све има своје време.

-Срце ће ми пући ако не засвирам.

-Чекај, док не дође пролеће-одвраћао га је поточић.

-Па ја свирком хоћу и да домамим пролеће.

-Неће те чути. Оно је далеко, далеко,-тужно, плачним гласом говорио је поточић.

        Цврчак покуша да засвира. Али прсти су му били укочени од хладноће и нису га слушали. Жице на виолини су се све више и више затезале од хладноће. У једном тренутку зачуо се само туп звук попуцалих жица и ништа више.

       Славни свирач, сав промрзао, морао је да се врати у кућу. И шта је добио? Шта би друго и могао добити-осим прехладе. Кашљао је целу зиму. Срећом, његова вредна комшиница мравица му је стално спремала чај. Морао је бити здрав за велике концерте што су га очекивали.

       А кад нико није видео, њему би се кришом отела покоја суза за попуцалим жицама старе добре виолине.

  Г.П.

ЗИМСКА ЗАПРЕГА

        Био једном један мали риђасти магарац, прави лепотан међу магарчићима у селу. Звали су га Рики. Имао је дугачке уши и риђасту кићанку на крају репа. Пошто је био тако леп, сви су га волели. Никад није носио терет. Током лета шврљао је по ливадама и пропланцима. Јурио је са зечевима и срнама, пасао сочну траву и пио воду са планинских извора.

       Али, преко зиме Рики је морао да буде у штали. А то му је било досадно, много досадно. Друштво му је правила крава Булка и њено теле, које је по целу ноћ само мукало и тражило млеко.

       Једног дана Рикију је прекипело. Одлучио је да изађе напоље и да мало протрчи по снегу. Откинуо је улар којим је био привезан, па се искрао из штале и зачас се нашао међу децом, која су се на пољани грудвала и правила Снешка Белића.

''Рики, Рики!'' повикали су сви радосно. ''Хајде с нама у игру!''

А онда се мала Јована, Рикијева најмлађа пријатељица, која је преко лета највише од све деце јахала, сетила нечега:

''Хеј, децо!'' узвикнула је ''Хајде да направимо зимску запрегу! Ми код куће имамо велике санке, па ћемо упрегнути Рикија и возити се по снегу!"''

''Ура!'' повикала су деца. 

И док дланом о длан, све је било спремно. Рики је упрегнут у санке. Настало је уживање. Деца су се редом возила. Образи и носићи су им били црвени од оштрог зимског ваздуха.

Л. Н.

Добро нам дошли ђаци прваци-Власта Ценић

Лица: сви ученици 1.разреда, четири групе ученика старијих разреда, деда

1.Цинцили, цинци! Цинцили, цинци!
Махните лету, весели клинци!
Дани пролазе, као на траци!

СВИ: Добро нам дошли ђаци прваци!

2. И док сте рекли-три мудре сове,
стиже септембар, школа вас зове,
успут вам машу саобраћајци.

СВИ: Добро нам дошли ђаци прваци!

3.Поносна кућа, земља, родбина,
пред вама прва школска година.
Септембар злато са неба баци:

СВИ: Добро нам дошли ђаци прваци!

4. Учитељ чека, насмејан, чио
и ваше тате он је учио.
Са крова школе блистају знаци:

СВИ: Добро нам дошли ђаци прваци!

1.Школа је једна, истинска бајка,
и друга кућа, и друга мајка.
Са другог спрата вичу осмаци:

СВИ: Добро нам дошли ђаци прваци!

2.Сад сте прваци, сада сте славни,
сада сте битни и равноправни.
У школском парку певају врапци:

СВИ: Добро нам дошли ђаци прваци!

3.Човек се сећа датума разних.
Први септембар сија ко празник.
Памте га вечно и бели старци:

СВИ: Добро нам дошли ђаци прваци!

ДЕДА:Ова глава к'о од сребра,
још се сећа свог септембра,
први пут кад је школу срела,
у дрвену лађу села.

Први корак најважнији,
после њега сви снажнији,
бољи, лепши, небо дигну
и за трен у људе стигну.

Молимо се школском свецу
да нам чува ову децу.
Нек надвисе јабланове,
нек дохвате своје снове.

4. Да уз осмех закључимо:
Ми живимо да учимо!

ДЕДА:Нека вам је срећно славље.

СВИ: Живи били и наздравље!

СУЗЕ-Сећање на мајку

Зашто је Бог створио сузе?

Да нам помогне да без речи искажемо тугу.

Да нам помогне да бар тренутно олакшамо душу и одагнамо делић бола.

Да покажемо да смо људи, а људе боли патња оних које воле.

Моја мама је ретко плакала. Заправо, кад прочепркам по сећањима, можда овај мој закључак и нема много везе са истином. Ретко је плакала пред људима. Када је било неиздрживо тешко, када је туга ликовала, у њеним очима појавиле су се незаустављиве сузе које би брзо склизнуле низ образе, а она би их још брже избрисала као да се извињава и немо каже:'' Ништа, ништа! Не брините! Ово је сасвим случајно.'' А није било случајно, било је спонтано, било је људски. Био је то израз најболнијег осећања. Сада, после много година разумем и зашто.  Није желела да наноси бол сестри и мени јер је знала да је деци најтежа мамина суза.           

Понекад сам је налазила у најудаљенијем кутку дворишта, у њеној соби, или у башти, како тихо плаче. Мислила је да је ту сигурна и да је нико неће пронаћи. Ипак, некад је бивала ''ухваћена.'' Плакала је тихо, најтише, без јецаја, без гласа, без публике, са болним грчем на лицу. Плакала је најискреније и најтужније, склоњена од свих, склоњена од нас, наших погледа и запиткивања. Кад сам одрасла нисам је више ни запиткивала. Знала сам све... Само сам је тешила. А тешко је утешити сломљено срце и дати неком наду.

Мама је умела истовремено да пева и плаче. Није могла да одоли стиховима песме ''...Борим се борим, борим са собом, болна сам душо, болна за тобом.'' И била је болна због преране смрти њене прве и једине љубави, оца њене деце, њеног пријатеља, њене сигурности... Због сестре и мене и наших живота.То су били тренуци слабости. Борила се и није дала осећањима да завладају њеним животом. Сакрила их је у најдубљи кут срца и чувала до задњег дана.

             Због неког чудног сплета околности када је мама умрла нисам  је ожалила онако како  сам осећала. Нисам  је оплакала... И ја не волим да плачем пред другима, а живот је хтео да баш у то време никако не будем сама. А желела сам да будем  сама са својим болом и својим мислима. Годинама су ме те неисплакане сузе пекле. У једном тренутку ослободила  сам се тог осећања. Можда је мама управо тако желела. И њој су тешке моје сузе као што су мени њене биле. Није волела да је ико жали за време њеног живота. Сигурна сам да је њена жеља била, да је и после овоземаљског живота нико не жали. Нашла је свој мир.            

             Гледајући мамину слику на споменику на којој је насмејана баш како и желим да је памтим, увек  помислим да је сада срећна. Ослобођена је свих земаљских патњи и боли и нашла је сигурно место поред своје љубави, поред мог тате. Надам се да су окружени анђелима.

Ово размишљање одагнало је моје неисплакане сузе, одагнало грч  у грудима који ме је годинама стезао, створило ми нову веру.

Сада о мами причам са осмехом на лицу и сећам се њених шала, њеног смеха, звонког мецосопрана који пева у црквеном хору, њених савета, њене мудрости и њене љубави.

Ипак, кад ми је баш много тешко, сетим се и понеке мамине сузе. Пустим и ја коју, онако, у самоћи да олакшам душу и наставим да корачам даље кроз живот.

 Луција Тасић

Поклони осмех-Луција Тасић

Пригрли љубав-Луција Тасић

Објављене песме и драмски текстови

         У Просветном прегледу на страни Педагошка пракса објављени су следећи драмски текстови:

1. Лакоми мечићи, Просветни преглед,  09.12. 2010. година LXVII  број 2519 (36)

2. Седам прутова,  Просветни преглед,  03.06.2008. година LXV  број 2505 (21)

3. Прва љубав,  Просветни преглед, 17.02. 2011. година

LXVIII  број 2524 (4)

4. Прича о дечаку и месецу , Просветни преглед,  21. 03.2012. година LXIX  број 2564 (10)

   5.Текст ''Бик и зец'' објављен је у педагошком часопису Образовна технологија бр.2/2011. као део стручног рада Приказ књиге Лутка из ђачког кутка.

У Просветном прегледу објављена је моја песма Породица као део стручног чланка Волим је што је најлепша бајка.

 Часопис за децу ''Ђачко доба''

Књижевне новине ''Свитак''
Песме-Магичне речи и Чаробни осмех

Часопис за савремену поезију и прозу ''Мала птица''
Песма Еколошка азбука и драмски текст Љутито мече 

Књига ''Заувек ђаци''-Цветник учитеља песника за децу и младе (децембар 2015)
 Приредио Власта Ценић

Песма ''Задовољан буди''

Уџбеник:
 Чувајући природу чувамо себе -чувари природе за 4. разред (2015)

Издавач Едука Београд

Драмски текст-Вода је наше благо

Моја тужна прича

У електронском часопису ''Слова на струју'' објављена је моја песма '' Сваки нови дан''
(15. АПРИЛ 2016)

У мајском броју часописа ''Јесењин'' објављена је једна моја песма
 (Београд 2016)

У еколошком листу ''Чувари равнице'' у новембарском броју 2016. године, објављена је  песма ''Волим''

У еколошком  часопису ''Чувари равнице'' објављена је песма ''Еколошка азбука у стиху''

У еколошком часопису ''Чувари равнице објављена је песма ''Браћа прваци''

У еколошком часопису ''Чувари равнице''

                                                     У еколошком часопису ''Чувари равнице''

У Цветнику песништва  о оцу за децу и младе који је приредио наш велики учитељ Власта Н. Ценић објављена је моја песма ''Породична срећа.'' Драже од тога ми је што је у овој антологији објављена кратка биографија мог тате Антуна Бараћа.

У књизи под називом ''У царевини слова, снова и стихова'' коју је приредио Власта Н. Ценић, објављен је истоимени текст који сам написала о овом величанственом сусрету учитеља песника одржаном 2019. године на Филолошком факултету у Београду.

У истој књизи објављена је моја песма ''С неба дарови''

Захвалност за то дугујем  Његовом царском величанству Власти Н. Ценићу.

У међународном зборнику поезије ''Пјеснички караван''  који је приредио Милан Рајовић (Удружење умјетника и књижевника ''Зенит'' Подгорица,2020) налазе се три моје песме. 

За зборник сам написала предговор.