Стихови на дар

Првацима с љубављу

У првом разреду дружина мала,
у учионицу лако је стала:
пет дечака и пет девојчица,
у јануару дође  и другар Миша.

Ања је тамнокоса лепотица.
Никад не скида осмех са лица.
Помало шушка, помало спора,
ал' вредно ради, ту нема збора.

Стеван је прави пример првака,
разигран, безбрижан, корака лака,
помало тепа, пуно се мази,
правичан, добар, на другаре пази.

Петар је син мог ученика,
свог оца Владе слика и прилика,
врти се, прича и ''забушава,''
ал' све задатке тачно решава.

Милица вредна и одговорна,
за рад у школи увек је орна.
Неке речи теже изговара,
воли да учи и воли да ствара.

Плавокоси Јован високо дете,
''фенсерица,'' од главе до пете.
Причалица то је права,
направићемо од њега ''правог лава.''

Милана Ивана, несигурна, тиха,
светлих очију и лепог лица,
из дана у дан напредује,
томе се одељење цело радује.

Дарко је сићушан и ока црна,
смеран је, васпитан, плашљив к'о срна.
Бодримо га прича гласно,
све задатке решава и све му је јасно.

Наталија је мудрица права,
све разуме њена паметна глава.
Воли да глуми и врло је вешта,
на физичком  јако је спретна.

Никола је озбиљан, човек мали,
много зна, ал' се важан  не прави.
Са лакоћом пише, са лакоћом чита,
кад му није јасно, он слободно пита.

Теодора мрвица првога разреда,
умиљато прича, умиљато гледа.
Иако је тиха, не зна да се бори,
учење и школу, она много воли.

И дође нам Миша, право из Русије,
висок леп, светлоок и ништа не крије.
Заволео школу и своје другове,
заволео Ковачице и наше лугове.

Друштво мало, одабрано,
насмејаних лица,
знајте, да вас много воли
ваша учитељица.

                      Луција Тасић

Када учитељима одузмете рад у учионици, то је као да сте му ампутирали део тела или  одузели пола срца. Корона нас је раздвојила, али мислимо једни на друге и бринемо једни о другима. Чујемо се, гледамо се путем електронских направа, радимо, учимо...
Али, ништа није исто. Желела сам да нешто поклоним деци, да их обрадујем.
Тако сам изнедрила стихове за моје прваке, да не забораве колико их волим и колико мислим на њих.
Онда је уследило изненађење. На стихове, одговор сам добила стиховима.
Може ли један учитељ пожелети лепши дар?


Учитељици Луцији

Гадно неко време дошло,

вирус тешки светом хара,

раздвоји се другар од другара.

У школу не идемо,

ал' морамо да учимо.

Учимо преко интернета,

то нам баш и не смета.

Учитељица наша,

стално поруке пише,

јер за своје ђаке

брине понајвише.

Она нас храбри,

снагу нам даје

и нове домаће задаје.

Зове се Луција,

а из њеног ока

увек искра сија,

њеним ђацима је најмилија!

Никола Станковић ученик 1. разреда и његова мама Гордана Станковић