четвртак, 26. јул 2018.

Личност која ми служи за углед

        Читајући песме учитељице Луције Тасић, своје знање сам обогатио у смислу, шта значи живот у здравој и срећној породици. То ме је и навело да у овом писменом задатку опишем баш њу. Рођена је у Срему, одрасла у равници, у селу Платичеву, престоници бостана.Завршила је учитељски факултет, а онда је дошло време љубави...Удала се у Ваљево, град на Колубари опасан брдима.
         Врло је лепа, висока, са косом средње дужине која се прелива у боје јесени. Очи су јој насмејане, а поглед благ и мио. Волим да је слушам док говори умирујућим, помало промуклим гласом истрошеним због дугогодишњег рада у учионици. Упијам све њене приче.
          Луција, део своје љубави поклања цвећу које гаји и залива, које много воли и које како сама каже оплемењује њен живот који је саздан од лепог. она у свему тражи лепоту. Лепота је смисао њеног живљења.
           Тридесет година ради у школи. Поносна је на многобројне генерације  њених  ученика. Мајка је једног успешног фудбалера Николе за кога живи и дише, који је смисао њеног живота.     
           Пише песме о људима које воли. Жели да им поклони нешто вечно.
           За њу је породица почетак и крај свега, алфа и омега, а Никола и сва деца из окружења  мотив и песничка инспирација .
          Сматра да су заблуде скупоцене играчке, прескупи мобилни телефони, фирмиране патике и гардероба.
          За њу је срећа породица, родитељска љубав, време проведено са драгим особама, загрљај, пољубац, поверење. То је оно што се новцем не може купити.
        Луција је мој идол и пример свега лепог и позитивног што сваки човек треба да има.


Михаило Гајић
6.разред
ОШ''Десанка Максимовић'' Ваљево

1 коментар:

Unknown је рекао...

PET PLUS ZA RAD.TO SI TI.MOJA DRAGA I JOS MNOGO VISE......LJUBIM TE