недеља, 06. новембар 2016.

Кратке приче-Снежана и Зоран Јешић

Скоро је објављена књига ''Кратке приче'' за вежбање читања с разумевањем, чији су аутори родитељи једног маленог дечака  Снежана и Зоран Јешић.
 Снежана Јешић је педагог, породични психотерапеут, магистар менаџмента у образовању, а пре свега тога била је учитељица. Биће да за њу важи ''једном учитељ увек учитељ.'' Зоран Јешић је адвокат. 
 Била сам један од рецензената књиге коју топло препоручујем деци (предшколцима и првацима) , родитељима, васпитачима предшколских група и учитељима. 
Рецензију Вам у целости преносим.
Више од кратке приче

Ако се пре много година и пре него што је постао родитељ, неко забрине и запита ''Чија су наша деца''  онда не треба сумњати у  добру намеру, стручност,  знање и професионализам  те особе. Своју забринутост Снежана Јешић објавила је у књизи истог наслова ''Чија су наша деца, ''  која је објављена много пре него што су рачунари и мобилни телефони код нас узели маха (а плашим се да полако наплаћују и свој данак) .
Неколико година после објављивања књиге, ситуација је другачија. Снежана и Зоран Јешић, аутори ове књиге постали су родитељи. Њихов свет обасјан је новим светлом које је добило облик сина Василија. Људи различитих занимања и различитих струка, али очигледно не и различитих животних интересовања,  заогрнути  су истим плаштом најраскошнијих боја, плаштом умножене породичне љубави, блиставим плаштом родитеља. Забринутост за будућност њиховог детета,  представља забринутост за сву нашу децу. Као родитељи који прате развој свог детета, који сваки тренутак проведе сањим, који знају шта је добро за њихово дете, желе то да поделе и са осталим родитељима. Желе да помогну савременим родитељима у родитељству које је човеков најлепши и најодговорнији задатак.
Књига је данас постала заборављена категорија. Читање прича деци пред спавање такође. Обавезе и животна убрзаност довеле су до ситуације у којој су деца препуштена ''неким другим људима'' да брину о њима несвесни чињенице да  ''неки други људи'' и поред најбоље воље  не могу обавити њихов задатак. Могу пробати да играју њихове улоге, али не могу их маестрално одиграти. Родитељи немају времена за своју децу, или је то само изговор?
Ова књига представља много више од кратких прича и њен значај је много већи од њеног садржаја. Књигом кратких прича аутори желе да повежу родитеље са својом децом, желе да укажу да је време које проведете са својом децом уз читање кратке приче занемарљиво у односу на читав дан, а да  је бенефит огроман. Ово су приче које васпитавају, које уче децу искрености, несебичности, уредности, обазривости,  толеранцији, које развијају другарство, радост дружења и радост игре. У овим причама нема таблета и рачунара. У овим причама живе деца која се играју са друговима у парку, возе бицикле, играју кошарку и фудбал,  игру меморије, деца која сецкају и лепе, деца која посећују бабу и деду у селу и друже се са животињама. Ово је књига која родитељима пружа могућност да лакше васпитају своју децу. Уместо наредби које деца не воле: Буди добар! Распреми собу! Не смеш лагати!-  читајте им кратке приче из ове књиге и разговарајте о њима. Тим путем деца  ће лакше усвојити позитивне навике.      
Оно што нашој деци генерално недостаје јесте читање са разумевањем. А да може и то да се увежба, доказује Књига кратких прича. Ако родитељи почну на време да раде са својом децом, она ће у школи имати много мање проблема. Принцип читам, разумем, замишљам довешће до разумевања прочитаног. Следећа непроцењива корист биће стечена навика читања и од најмлађих дана створена љубав према књизи која ће се с годинама надограђивати.
Књига кратких прича се на релацији дете-родитељ продужава и добија нову димензију.
 Књига малог обима, али велике мудрости.
Књига чије се странице читају између редова.
                                                                                                                           Луција Тасић
Учитељица/педагошки саветник
луткарка и песникиња



Књигу можете поручити преко ФБ странице.Кликнитена доњу везу.

Нема коментара: