понедељак, 26. септембар 2016.

Еко камп -Дружење са природом на Повлен планини

          На почетку септембра беше идеја и жеља, а последњих дана септембра жеља се претворила у стварност. Шта је било потребно од идеје до реализације? Добра воља директора школе Зорана Новаковића и родитеља ученика, добар пројекат са сарадљивим и предусретљивим људима из фирме ''Еко рибарство'' и члановима Планинарског еколошког друштва Повлен из Ваљева.
         Кад смо све до детаља разрадили, 24. и 25. септембра организовали смо Еко камп под називом  ''Дружење са природом.'' Најлепше од свега је што су сви ученици били на кампу.
         Ово су била два незаборавна дана у природи. Све што су родитељи требали да ураде је да плате 300 динара за преноћиште у планинарском дому на Повлену. Нас две учитељице (Весна Сировљевић и ја) платиле смо саме преноћиште, никакву надокнаду у виду дневнице нисмо тражиле, а уз помоћ планинара припремале смо деци оброке. Задатак нам није био лак.
        Услов да би деца пошла са нама био је да не носе грицкалице, газиране сокове и било какве сухомеснате производе. Родитељи су припремили искључиво домаћу храну и домаће намирнице.
       Не можете ни замислити чега ту није било:слатко, мед, млеко, џемови, домаћи сокови (маслачак, нана, дрен), разне врсте сланог и слатког пецива, сир, кајмак, поврће и воће из њихових башта и воћњака... СВЕ ЈЕ БИЛО ''САСВИМ ПРИРОДНО.''


За први оброк деце побринули су се родитељи. Доручак је био састављен од разних врста домаћих пецива. Било слатко и укусно јести у природи.






Наш чувар Зара



А после пецива по једна непрскана јабука.




Колону предводи Зара, а на челу колоне планинарка, полицајка и маратонка Вања и Кића наш најмлађи водич.



Огњен Крнетић планинар и радник ''Еко рибарства'' био је одличан водич.


Мали предах на необичном дрвету жалосне врбе.


Извор питке воде.





Мали планинар и маратонац Кића.

Брали смо јагодице.




Упознавали смо лековито биље. Огњен показује деци кантарион и даје упутства за припремаљње чајева.

Беремо мајчину душицу.



Марко је пронашао и камилицу.

Мали еколог и будући биолог Новак.


Поља су препуна каћуна.

Слатке дивље купине.






Хајдучка трава.


Кренуле је освајање планине.

Зара је обилазила колону.


Тежак ранчић, а и стаза. Александра је увек била на зачељу.








Предах уз кифлице и бакин колач.











Добродошлицу су нам пожелеле и краве.


Папрат


И стигосмо до Повленских плоча.


Стаза је уска и стрма, тако да смо по 4 деце водили за руку да виде нестврану лепоту Повленских плоча.


Повленске плоче.














По повратку из шетње -иостезање:






А онда за ручак-пасуљ, домаћи хлеб, сир, мешана салата. Мммм!!!



Тањири су испражњени, а тражена је и репета.

Игре у природи:ластиш, кликери, фудбал без фудбалске лопте. понели смо крпењаче које су деца направила у продуженом боравку.









И да би све било у духу природе, читали смо предивне ''Приче испод старог храста'' учитељице Миланке Берковић.



А онда сок од малине.

Мало слободних активности-глума, рецитовањље, певање.


И на крају дана ЖУРКА!!! Трајала је све до 19.30. Ха, ха! Неки су већ на клупицама почели да спавају.




Ивин воз


Сутрадан новим стазама










Кића већ зна тајне печурака.


Родила се и љубав. Какви поклони за девојчицу-пужева кућица и цветић. па има ли шта слађе?


Поточић





Није нам било тешко да одредимо стране света поред оволико маховине.







Опет предах



























Бела рада у септембру

Јеее! Освојили смо Повлен!




А следећег дана-ручак кромпир паприкаш.


Сок од маслачка






И пробали смо да направимо срце, али нисмо успели.


Битно је да смо у срцу понели Повлен.



Хвала свима који су допринели да наш еко камп успе!
А то су: родитељи ученика, директор  школе Зоран Новаковић, Милосав наш возач, Вања, Огњен и Мирослав Крнетић, Томислав Тасић и домаћини из повленског дома Живорад (Балон), Мирко и Мишко (Рамбо).

Наш еко камп у емисији РТВ Војводина ''Питам се, питам се.'' Када отворите везу ми смо у горњем реду други са десне стране.

Репортажа са Повлена



3 коментара:

Suzana Veljković је рекао...

Samo listanje fotografija zaustavlja dah i na tren imam utisak da sam deo te male, ali divne skupine.
SVAKA ČAST UČITELJICAMA! Svaka čast za ideju i realizaciju! Svaka čast svima koji su, bar rečima podrške, doprineli da se ovako nešto edukativno, a povrh svega korisno, sprovede u delo! Mnogo toga iz školskog života će ovi mališani zaboraviti vremenom, ali ovaj boravak na Povlenu, definitivno će pamtiti celog svog života.
BRAVO!!!!

Lucija Tasić је рекао...

Draga Suzana, Ti znaš koliko je jaka bila moja želja da se ovaj projekat realizuje. Srećom, nisam dugo čekala. Ne mogu reći da je bilo lako, ali je osećaj posle ''završenog posla'' veoma, veoma lep. Najbolje je kad se sve završi, a svi koji su i najmanjim delom učestvovali budu zadovoljni. A tako je baš ispalo. Svi smo ushićeni i srećni.

Unknown је рекао...

Sve pohvale za odličan projekat koji je veoma koristan u životu dece.
Drago mi je da si ga realizovala, a na osnovu fotografija vidi se njegova uspešnost :)
Draga Lucija, veliko BRAVO za tebe i veselu ekipu :)