Модра мора, и плаве реке
станишта за рибе и биљке
неке
поглед у њих душу радости,
зато смо тамо чести гости.
Зелена језера горске очи,
светле к'о мачије
очи
у њима се огледају облаци и
шума,
маме сваког путника са друма.
Зелена поља, ливаде. шуме
шареног цвећа увек препуне,
зову у госте пчеле, лептире
цврчке који свуда завире.
Златно Сунце јутром нас
буди,
сва су деца весела, весели
су људи,
извор је топлоте и
светлости,
извор је и наше животне
радости.
Небо се црни, а сјаје
звезде,
удобно се по њему гнезде
и весело нам намигују,
јер сваку нашу тајну чују.
Уживај у раскоши јер све је
твоје
чаробне су боје планете
моје.
Нема коментара:
Постави коментар