Тематски дан:Радост Ускрса

ОПШТИ ПОДАЦИ:

Школа:	ОШ''Драгољуб Илић'' Драчић
Разред:	3.
Наставници:	Љиљана Ђурић (наставница руског језика), Милош Станојевић (вероучитељ) и Луција Тасић (учитељица)

СТРУЧНИ ПОДАЦИ:

Наставни предмети, наставне јединице и тип часа:	1.Руски језик- Ускрс у Русији 2.Српски језик-Дани шарених јаја -Добрица Ерић-Обрада 3.и 4.час -Ликовна култура- Ускршње икебане–Практичан рад 5.Верска настава-Ускрс (Васкрс)-најрадоснији хришћански празник-Проширивање знања
Облик рада:	индивидуални, фронтални, у пару, групни
Наставне методе:	текстуална, илустративна, интерактивна, дијалошка, метода практичних радова, кооперативна
Наставна средства:	Power Point презентација (верска настава), аудио ЦД, текст песме- Дани шарених јаја, наставни листићи из српског језика и за ликовно: стиропор, фигуре од сланог теста (пачићи, пилићи, зеке, јаја...), држачи за јаја разних облика, љуске од јаја, травица, дрвофикс лепак, аудио ЦД, страшило
Техничка помагала:	Рачунар, пројектор и  и видео бим
Специјални облик наставе:	Часови у корелацији, хоризонтална и вертикална повезаност градива, интерактивна настава
Временска артикулација часа:	Време је дато оријентационо. Уводни део: 5 - 6 мин Главни део: 30 - 35 минута Завршни део: 5- 6 минута Зависи од активности ученика и брзине којом ће одговарати на питања.
Облик наставе:	Корелативна настава-корелација са слободним активностима
Место одржавања наставе:	-мултимедијална учионица,              –наша учионица
ЦИЉ ТЕМАТСКОГ ДАНА:	Проширивање постојећих и усвајање нових знања о Ускрсу-најрадоснијем хришћанском празнику,његовом значају за хришћански свет и начину прослављања код нас и код Руса, кроз хоризонталну и вертикалну  повезаност градива.
ЗАДАЦИ ЧАСА:
Образовни:	Повезивање претходних знања и искустава са новим садржајима; Долажење до нових сазнања о Ускрсу и усвајање истих. Упознавање руских обичаја везаних за недељеу пре Ускрса (Масленица) и Ускрс.
Функционални:	Оспособљавање ученика за коришћење различитих извора  знања. Оспособљавање ученика за посматрање једне ствари са различитих аспеката -религије, културе, националног идентитета, традиције).
Васпитни:	Развијање интересовања за веру, традицију и обичаје. Развијање љубави, толеранције и хуманог односа међу децом. Развијање љубави према породици и породичним празницима.
Естетски:	Развијање осећаја за лепо. Развијање креативности.
Облик наставе:	Корелативна настава. Сви наведени часови су међусобно у корелацији, али су и у корелацији са народном традицијом, музичком културом и  слободним активностима.

1.      час Руски језик

Час је одржала наставница руског језика Љиљана Ђурић. 

Руси су као и Срби православци. У руској цркви недеља пред Велики пост у преводу са грчког назива се Сиропусна седмица. Када је хришћанство дошло у Русију, Руси још нису знали шта је сир и маслац. И како би било јасно шта се дозвољава тих дана у исхрани, појавио се назив Масленица, од речи маслац. Тачније, у недељи пред Велики пост треба користити млечне производе, и већ постоји забрана месних јела. 
Сиропусна седмица сваке године пада у различито време. Све зависи од тога кад пада Ускрс, који се рачуна према посебним православним пасхалијама. Из древне Русије у Масленичној недељи сачувани су обичаји у облику необузданог весеља, гатања, и на крају обавезно спаљивање страшила зиме. Спаљивање страшила симболише одлазак зиме и долазак пролећа. Палачинке су главна посластица и симбол Масленице. Пеку се сваког дана, почев од понедељка, а у посебно великим количинама се пеку од четвртка до недеље. Традиција печења палачинки у Русији је постојала још у паганско време. Тада је бог сунца Јарило позиван да протера зиму, а округла палачинка веома личи на летње сунце.

Палачинке су пуњене киселом павлаком, јајима, кавијаром и другим укусним додацима, а дегустиране су од јутра до вечери, заједно са другим јелима.

Дан по дан

Читава седмица у народу се звала „часна“, „широка“, „весела“ „бољарка-масленица“, „госпођа масленица“. Још увек сваки дан у овој недељи има свој назив из кога се види шта тога дана треба радити. У недељу уочи Масленице било је уобичајено да се посећују рођаци, пријатељи и суседи, а такође да се позивају гости.

1.      Понедељак је био „сретање“ празника. Тога дана су се правиле стазе за санкање. Деца су од јутра правила лутку од сламе, облачила је и возала по улицама. Правиле су се љуљашке и приређивале трпезе са слаткишима.

2.      Уторак је био „разигравање“. Тога дана су почињале веселе игре. Од јутра су се девојке и младићи санкали и јели палачинке. Момци су тражили младе, а девојке младожење (с тим што су се свадбе организовале тек после Ускрса).

3.      Среда је „изјелица“. У свим гозбама су палачинке, наравно, биле на првом месту. Зетови су на палачинке одлазили код ташти.

4.      Четвртак је „разбибрига“. Тога дана је требало помоћи сунцу да протера зиму и зато се организовала вожња саоницама са коњском запрегом „по сунашцету“, тј. обилазило се око села у смеру казаљке на сату. Четвртком је за мушкарце било најважније да одбране или заузму снежни град.

5.      Петак су „таштине вечери“, када ташта иде „код зета на палачинке“.

6.      Субота је „заовино посело“. Тога дана се ишло у госте код свих рођака и сви су правили палачинке.

7.      Недеља је завршни, „опроштајни дан“, када се од ближњих тражи опроштај због свих увреда, а после тога почиње весеље са песмом и игром, чиме се испраћа Масленица. Тога дана се у огромној ватри спаљивала лутка од сламе, која је била оличење одлазеће зиме. Она се постављала усред ватре, а окупљени народ се од ње опраштао шалама, песмом и игром, грдећи зиму због мразева и оскудне хране, и хвалећи је због веселих зимских забава. На крају је лутка спаљивана уз веселе узвике и песме. Када „зима изгори“, почиње финална забава у којој омладина прескаче ватру. Тим надигравањем се завршавао празник Масленице.

Коначни опроштај од Масленице био је први дан Великог поста, тј. Чисти понедељак, који се сматрао даном очишћења од греха и мрсне хране.

Задњих година организатори празника су одлучили да трансформишу зимско страшило у пролећно, покривено цвећем. 

         После ове предивне приче о Масленици и бољег упознавања руске традиције и културе, и ми смо направили страшило које смо требали према обичају запалити у школком дворишту. Међутим, страшило је било тако лепо и деца су га заволела, да нисмо имали срца да га запалимо. 

Послужили смо се палачинкама, а страшило оставили да нас подсећа на овај леп дан.  На овај начин деца ће добро упамтити целу причу о масленици.

2.час Верска настава

Предавање је направљено у виду Power Point презентације. Час је одржао вероучитељ Милош Станојевић.

                       УСКРС

              Ускрс (Васкрс) је највећи и најрадоснији хришћански празник. Иако га славе само хришћани, ускршњим обичајима ''кумовале'' су разне религије и народи. Када је умро био је петак. Два човека из Јерусалима дошла су по његово тело. Умотали су га у платно, а потом положили у гроб. На улазу у пећину ставили су огроман камен. У недељу ујутро, Марија Магдалeна је отишла до гробнице и видела да је камен померен са улаза. Отрчала је до двојице апостола  да им то каже. Рекла је да је неко однео Господа из гроба. Двојица апостола отрчала су до пећине. Нашли су само остатке платна у које је био умотан. Марија Магдалeна је остала испред гроба плачући. Док је плакала угледала је два анђела. Онда се окренула и угледала Господа Исуса Христа како стоји. Рекао јој је да каже његовим ученицима да је устао из мртвих, као што је обећао,и да се враћа своме оцу на небо.

Тог дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима од Адама и Еве  до последњег човека на свету подарио вечни живот. Дан Исусовог страдања је Велики петак. Као успомена на Исусове муке и смрт , тог дана не слуша се музика.

 Ускрс није увек истог датума, али увек је у пролеће. Ускрс се празнује у прву недељу после пуног месеца који пада на дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Никад није пре. 

Шта је пролећна равнодневица?
Ускрс најраније може бити 4. априла, а најкасније 8.маја. У целом хришћанском свету за Ускрс су везани лепи обичаји. За овај празник везан је обичај фарбања јаја. Деца се посебно радују том чину. Обичај фарбања јаја није искорењен чак ни у градовима. Вредне домаћице јаја фарбају на Велики петак. У свим деловима света јаје је од давних дана било познато као симбол извора живота. То је одредило његову улогу у религији.

Симболика фарбања јаја

Фарбање се врши у спомен на догађај када је Марија Магдалена Миросница (девојка која је са Исусовом мајком Маријом непрекидно била уз Христа на његовом путу  голготског страдања), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље. Том приликом посетила је цара Тиберија. Тада му је као поклон предала црвено јаје и поздравила га речима ‘’Христос Васкрсе’’. То је ускршњи поздрав.

Црвена боја симболише Исусову невину проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Васкрсења нема без страдања и смрти.

Постоји једна занимљива  прича о црвеним јајима.Стражари који су чували Христов гроб јели су печену кокошку. Један од њих се плашио да ће Исус оживети. Други му је рекао да ће се то десити ако кокошка коју једу полети и снесе црвено јаје. Управо се то и десило. И Христ је раширених крила полетео ка небу. Ово је народна легенда везана за ускршње јаје.

У другој причи Богородица, Христова мајка, донелa је на синовљев гроб три бела јаја. Према старом обичају јаја су приношена као жртва за мртве, а бела боја била је

боја жалости. Када је Христ васкрсао, поред распећа су пронашли црвена јаја.

Према једном предању бојење јаја почиње од Христовог разапињања. Када су га водили на место страдања, окупљена светина бацала је камење на њега, али се оно претворило у бојена јаја.

Традиција фарбања јаја

Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу. Затим у суд са водом у коме ће фарбати јаја сипа мало освећене васкршње  или богојављенске водице. Обичаји налажу да прво обојено јаје буде црвене боје.То јаје се зове чуваркућа и чува се целе године. Као што му име каже, људи верују да им управо то јаје чува кућу до следећег Ускрса.

Седмица пре Ускрса зове се велика недеља. Те недеље домаћице припремају и шарају јаја која ће бојити на Велики петак.

Туцање јајима

На ускршњем столу стоји чинија са јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим и укућани. Тад настаје весеље и такмичење чије је јаје јаче. У Србији постоји

веровање да је најтврђе јаје ‘’проносак’’ односно оно кога кокошка прво снесе. Веома су јака јаја од морке. За ручак се прво поједе кувано јаје а онда се једе све  остало.

Тог дана ако у кућу уђе гост, прво се дарује офарбаним јајима, а и сам доноси у кућу јаја.

Цртани филм: Шашави зечеви

3.час- српски језик

Час је одржала учитељица Луција Тасић.

Мотивација за рад:слушање песме Ускршње јутро у извођењу дечјег хора Чаролија (https://www.youtube.com/watch?v=8zddUAyyNgE)

Ускршње јутро када се јави

сваком на лицу осмех заблиста.

данас је празник,данас се слави

дан васкрсења Исуса Христа.

Шарена јаја на столу стоје,

у исплетеној корпи од прућа

свако од нас ће добити своје,

остаће једно наш чуваркућа.

Поздравимо спаситеља његова је била жеља

да нас води љубав, вера, нада,

човечанство нека цело Исусово следи дело

Христос Васкрс,  мир Божији нека влада.

Кратак разговор о песми.

Учитељ изражајно чита песму.

Дани шарених јаја-Добрица Ерић

Долетеле рајске птице

из даљине, из бескраја

и донеле котарице

прилогаре, пуне јаја.

Кад нам беху родитељи млади

једног дана с почетка пролећа

цветала су јаја по ливади

падала су јаја са дрвећа.

Три дана су сунца гнезда

грејала мој родни крај.

Три дана су место звезда

јаја с неба лила сјај.

Фарбали смо јаја луковином

варзилом и оровом клапином

шарали их пером од жар- птице

и лепили шарене сличице.

Јаја од мисирке

јаја од кокошке

јаја од патке

јаја од ћурке

јаја од гуске

и дрвена јаја.

Најтврђа су мисиркина јаја

и најмања-пола залогаја.

А гушчја су ко детиња глава

али мека, па је забадава.

По цео дан јурцамо,

безбрижни и боси

по шору и муцамо

онако златокоси

Ајде да се туцамо

ко разбије-носи!

Имао сам једном једно јаје

са којим сам разбио сто јаја

и могло је још дуго да траје

да се није нашо неки баја.

Са некаквим никаквим црвеним

Јајашцетом, можда и дрвеним

Који нам се лукаво смешио

и који нас све опељешио.

Задатак ученика је да прочитају песму и подвуку непознате речи.

Непознате речи:

Котарице-мале корпице од прућа

Прилогаре-оне које дају прилог

Луковина- љуске од лука потопљене у воду

Варзила-

Орова клапина- капице од зелених ораха

Жар птица-магична птица сјајног перја из руског фолклора

Мисирка-морка

Анализа песме.

Да ученици подељени у 2 групе илуструју песничке слике у 1. и 3. строфи.

Занимљивости

Обичај побратимства код Срба, односно посестримства везивао се за ускршње јаје. Наиме, приликом ритуала побратимства размењивало се ускршње јаје.

У Бразилу је направљено највеће јаје од чоколаде тешко 160kg и високо 1,2m. Пречник му је био 91cm, а напуњено је са 2500 бомбона.

Фабержеова јаја свакако су најпознатија и најскупља јаја на свету. И зрађивао их је петроградски јувелир Карл Фаберже.

Шта ради јувелир?

  Он је својим првим радовима који су били изложени у на изложби у Москви  привукао пажњу царске породице.

Од тада је радио искључиво за потребе царског двора. Прво јаје је поклонио својој жени руски цар Александар.Њој се толико допао поклон да је сваке године цар куповао ново јаје.

Одговорите на питања: 

Како се прославља Ускрс у твојој породици?

Шта ти се највише допада за Ускрс?

Шта је то чуваркућа?

Којом бојом се прво јаје боји?

4.и 5.час-ликовна култура

Ученици ће извлачити цедуље са паткама и кокама како би се поделили у групе. На основу тога којој групи припадају добиће и материјал за ускршње икебане који су припремили претходних часова. То су направљене фигурице од сланог теста, корпице за јаја и други детаљи. Задатак група је да направе ускршње икебане.

И на крају дана, окитили смо наше срећно дрво ускршњим јајима и добили нови тематски кутак.