УЧЕЋИ ДРУГЕ, УЧИМО СЕ И МИ: август 2013

недеља, 4. август 2013.

Учионица радоваоница

Није занемарљиво каква је учионица у којој боравимо и радимо. То сви знамо. Нажалост, већина школа у Србији нема потребне услове за рад. Ово говорим из искуства, јер сам посетила многе школе представљајући моје књиге и водећи семинар ''Интеграција, корелација, занимација-интегративна настава.'' Ја имам срећу да радим у новој школској згради, која је и лепа и добро опремљена. Нама остаје само да оплемењујемо тај простор, да му ''удахнемо душу,'' и да чувамо оно што имамо. У томе се сви радници школе свесрдно труде и дају свој допринос. Наша учионица је увек уређена у складу са годишњим добима и празницима, тако да стално мењамо изглед ентеријера. Кад поставимо нешто ново, ученици редовно говоре ''Никад нам учионица није била лепша,'' и тако до следећег уређења. Предлажем идеје, али препуштам избор деци и сви заједно радимо. Често нам у помоћ прискачу и старији ученици. Тако да је за све нас наша учионица постала више од учионице. Постала је учионица радоваоница.

ЈЕСЕН У НАШОЈ УЧИОНИЦИ (2012. године)

Тата меда чисти лишће, а веверица Века прикупља лешнике

Мали меда се припремио за зимски сан

ЈЕСЕН У НАШОЈ УЧИОНИЦИ 2011. године

ЗИМА, ЗИМА, Е ПА ШТА ЈЕ (2012/13. године)

Меде спавају, а само понека тета Лија тражи храну

У СУСРЕТ НОВОЈ ГОДИНИ

ПРОЛЕЋЕ У НАШОЈ УЧИОНИЦИ 2013.

ПРОЛЕЋЕ У НАШОЈ УЧИОНИЦИ (2014)

УСКРШЊИ КУТАК 2007. године

УСКРШЊИ КУТАК 2013. ГОДИНЕ

НОВОГОДИШЊИ КУТАК (2014)

ЛУТКАРСКИ КУТАК

петак, 2. август 2013.

Педагошко-психолошки аспекти примене луткарства у настави

Осврт на књигу ''Лутка из ђачког кутка''

Од првог контакта са учитељицом Луцијом Тасић, било ми је јасно да се ради о особи спремној да на сваки начин превазиђе ''замке'' старих натруха у васпитању и образовању, а које се пре свега односе на психозу школског успеха и климе притиска на децу. Она је на време схватила да је неопходан радикалан приступ корак у циљу очувања менталног здравља децде и усвајања знања на начин који мопже бити задовољство и ученицима и наставницима.

Управо из тог разлога, учитељица Луција се окренула игри (у овом случају лутки и представи), као ефикасном средству у образовном погледу, јер они садржаји који су усвојени кроз игру памте се дуже, поготово ако је сам ученик актерпредставе и ако има активну улогу, што је у овом случају уочљиво. Не смемо заборавити на васпитне ефекте игре, у овом случају луткарске представе којом ова књига обилује.

Свака од прича има своју моралну и васпитну поуку, прилагођену узрасту коме је намењена, тј. Ученицима од I-IV разреда.

То је узраст када су ученици пријемчиви за ново и кад се могу идентификовати са личностима из представа у циљу очовечења и изграђивања позитивних моралних особина.

Кроз сценску игру, деца се ослобађају страха, јасно се усмеравају према ликовима, предметима, појавама, разграничавајући шта је добро, а шта не, шта треба чинити, а шта не. Данас је то посебнозначајно, јер период у коме бивствујемо не даје довољно времена у васпитном раду родитељима који су у ''трци'' за обезбеђивањем основних егзистенцијалних потреба. Деца су буквално ''притиснута'' садржајима мас – медија, где те линије нису јасно повучене, и где се у обиљу шунда тешко сналазе.

Играјући улоге других, играју и своје ослобађајући се при том ''емоционалне заробљености'', страха од новог, непознатог, а при томе ослобађају своје интелектуалне потенцијале дајући свој доживљај сваког лика.

Многе од наведених луткарских представа игране су у више глумачких екипа, где су учествовали и други учитељи наше школе, наставници музичке и ликовне културе. Било је и више поставки ученика из различитих одељења и сарадње између ученика различитих узраста. Учитељица Луција као организатор свега овога, била је посебно осетљива при избору глумаца за поједине улоге. Увек је имала у виду психолошке профиле ученика и ефекте које ће улога постићи код ученика. Тако су они са недовољним поуздањем- плашљивци, играли храбре ликове, они којим аје била потребна васпитна поука стављани су у ситуацију да је на прави начин и добију. Посебно је интересантан утицај на социјалну климу групе ученика који су учествовали у извођењу предтаве. Појединци који су имали проблема са запамћивањем улога чак од I разреда и тренутка када треба да почну да глуме били су стимулисани од целе групе која је знала текст улога и правовремени наступ. Ученици мотивишу једни друге и свесрдно помажу.

Оно што је посебна вредност ове књиге је то што је ученицима приближен на најбољи могући начин, један вид уметности који им је близак и који им помаже да свет око себе сагледају на један другачији начин.

А мишљења ученика о луткарским предтавама су следећа:

-Представе више волим од часова физичког. -Марија Ј.

- Када глумим осећам се срећно и радосно.-Милица Ј.

-На тим часовима ми се забављамо и зато су ми они најлепши. -Вук М.

- Волим представе зато што у њима глумим. Осећам се ''стварно'' као да сам ја један од њих.- Јован П.

-Када глумим нешто, осећам се дивно. - Живко Ј.

- Било ми је жао кад је миш плакао. Не треба слабије дирати.-Драган М.

- Свиђају ми се представе јер је голуб спасао пчелу иако је мислио да га она не може спасти. Марко Д.

- Радим занимљиве ствари. Радим на часу. – Милош Ј.

-Волим представе зато што глумим са луткам.- Павле Ј.

-Волим луткарске предтаве зато што глумим са мојим друговима. Тада се осећам срећно и задовољно, а надам се и моји другови. -Снежана С.

- Дивно се осећам кад глумим. Морам да причам гласно и да пазим да се лутке лепо крећу. - Светлана М.

- Када глумим поносан сам на себе и своје другове. Матија Т.

Деца су ипак најмеродавнија и најбољи критичари.

Мира Михаиловић Стијеповић

Професор педагогије и психологије

Забавни часови

Поред тога што волим да експериментишем и да истражујем нове начине рада у наставном процесу, често примењујем иновације у настави као и стечена знања са семинара којима сам присуствовала. Сматрам да је битно изаћи из стереотипа и тражити најефикасније методе рада и облике наставе. Оно што несумњиво даје велике резултате у раду са децом млађег школског узраста је игролика настава. Кроз игру деца расту, развијају се, откривају појаве и свет око себе. Игра буди пажњу деце, а оно што је научено кроз игру дуже се памти.
Оно за шта се годинама залажем и често примењујем у раду је интегративна настава. Оно што често примењујемо је амбијентална настава. Користимо све расположиве ресурсе сеоске средине. Мењамо место рада често излазећи из учионице, тако да одржавамо часове у етно кутку школе, библиотеци, медијатеци, информатичком кабинету, школској трпезарији...
Ово је мали приказ онога што радимо у нашој учионици.

ОПЕТ КРЕЋЕ ПРОЛЕЋЕ-СВЕТ ОКО НАС

ПРИМЕНА ЛУТКАРСТВА НА ЧАСУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА-ВЕТАР И СУНЦЕ

ТЕМАТСКИ ДАН -ВОДА ЈЕ НАШЕ БЛАГО

МАМЕ НА ЧАСУ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ- РЕЦИКЛАЖА НИЈЕ ГЊАВАЖА

Корелација ликовне културе, слободних активности и чувара природе

КВИЗ ЧАС ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА-СЛОВОИГРАОНИЦА

Школски педагог Ана Степановић-гост на часу

Цветићи дубоко размишљају

Учитељица Бојана Белушевић присуствовала је часу

И првопласирани и другопласирани добили су дипломе(тј. сви)

ТЕМАТСКИ ДАН: ЗДРАВА ХРАНА СВАКОГ ДАНА

МАТЕМАТИЧКА БАЈКА ТРИ ПРАСЕТА ПРЕМА СЦЕНАРИЈУ УЧИТЕЉИЦЕ ЉИЉЕ ПАВЛОВИЋ
Глумци у математичкој бајци били су: директор школе Зоран Новаковић у улози вука Вучка, три прасета глумиле су учитељица Бојана Белушевић, наставница музичке културе Марија Којић и учитељица Бојана Белушевић. Ја сам била у улози учитељице Сове. Часу је присуствовала и учитељица Драженка Марјановић.