Осврт на књигу ''Лутка из ђачког кутка''
Од
првог контакта са учитељицом Луцијом Тасић, било ми је јасно да се ради о особи
спремној да на сваки начин превазиђе ''замке'' старих натруха у васпитању и
образовању, а које се пре свега односе на психозу школског успеха и климе
притиска на децу. Она је на време схватила да је неопходан радикалан приступ
корак у циљу очувања менталног здравља децде и усвајања знања на начин који
мопже бити задовољство и ученицима и наставницима.
Управо
из тог разлога, учитељица Луција се окренула игри (у овом случају лутки и
представи), као ефикасном средству у образовном погледу, јер они садржаји
који су усвојени кроз игру памте се дуже, поготово ако је сам ученик
актерпредставе и ако има активну улогу, што је у овом случају уочљиво. Не смемо
заборавити на васпитне ефекте игре, у овом случају луткарске представе којом
ова књига обилује.
Свака
од прича има своју моралну и васпитну
поуку, прилагођену узрасту коме је намењена, тј. Ученицима од I-IV разреда.
То је узраст када су ученици
пријемчиви за ново и кад се могу идентификовати са личностима из представа у
циљу очовечења и изграђивања позитивних моралних особина.
Кроз сценску игру, деца се
ослобађају страха, јасно се усмеравају према ликовима, предметима, појавама,
разграничавајући шта је добро, а шта не, шта треба чинити, а шта не. Данас је
то посебнозначајно, јер период у коме бивствујемо не даје довољно времена у
васпитном раду родитељима који су у ''трци'' за обезбеђивањем основних
егзистенцијалних потреба. Деца су буквално ''притиснута'' садржајима мас –
медија, где те линије нису јасно повучене, и где се у обиљу шунда тешко
сналазе.
Играјући улоге других, играју и
своје ослобађајући се при том ''емоционалне заробљености'', страха од новог,
непознатог, а при томе ослобађају своје интелектуалне потенцијале дајући свој
доживљај сваког лика.
Многе
од наведених луткарских представа игране су у више глумачких екипа, где су
учествовали и други учитељи наше школе, наставници музичке и ликовне културе.
Било је и више поставки ученика из различитих одељења и сарадње између ученика
различитих узраста. Учитељица Луција као организатор свега овога, била је
посебно осетљива при избору глумаца за поједине улоге. Увек је имала у виду
психолошке профиле ученика и ефекте које ће улога постићи код ученика. Тако су
они са недовољним поуздањем- плашљивци, играли храбре ликове, они којим аје
била потребна васпитна поука стављани су у ситуацију да је на прави начин и
добију. Посебно је интересантан утицај на социјалну климу групе ученика који су
учествовали у извођењу предтаве. Појединци који су имали проблема са
запамћивањем улога чак од I разреда и тренутка када треба да почну да глуме
били су стимулисани од целе групе која је знала текст улога и правовремени
наступ. Ученици мотивишу једни друге и свесрдно помажу.
Оно
што је посебна вредност ове књиге је то што је ученицима приближен на најбољи могући начин, један вид уметности
који им је близак и који им помаже да свет око себе сагледају на један
другачији начин.
А
мишљења ученика о луткарским предтавама су следећа:
-Представе више волим од часова
физичког. -Марија Ј.
- Када глумим осећам се срећно и
радосно.-Милица Ј.
-На тим часовима ми се забављамо и
зато су ми они најлепши. -Вук М.
- Волим представе зато што у њима
глумим. Осећам се ''стварно'' као да сам ја један од њих.- Јован П.
-Када глумим нешто, осећам се
дивно. - Живко Ј.
- Било ми је жао кад је миш
плакао. Не треба слабије дирати.-Драган М.
- Свиђају ми се представе јер је
голуб спасао пчелу иако је мислио да га она не може спасти. Марко Д.
- Радим занимљиве ствари. Радим на
часу. – Милош Ј.
-Волим представе зато што глумим
са луткам.- Павле Ј.
-Волим луткарске предтаве зато што
глумим са мојим друговима. Тада се осећам срећно и задовољно, а надам се и моји
другови. -Снежана С.
- Дивно се осећам кад глумим. Морам да причам гласно и да пазим да се
лутке лепо крећу. - Светлана М.
- Када глумим поносан сам на себе и своје другове. Матија Т.
Деца су ипак најмеродавнија и најбољи
критичари.
Мира Михаиловић Стијеповић
Професор педагогије и психологије
Нема коментара:
Постави коментар