Добро у људима

            На ТВ каналу N1 емитује се кратка петоминутна, ефектна емисија, чији је назив  ''Добро у људима.'' Сам наслов емисије осликава и њен садржај. Наиме, новинари ове телевезије проналазе изузетне људе из региона (Хрватска, Босна Србија) чији рад, плаеменитост  и доброту желе да истакну и промовишу, али и  све нас да подстакну на исто. Причају о обичним људима који су хероји нашег доба.

Имала смо прилику да говорим у емисији која је снимана у Ваљеву, а повод доласка ТВ екипе је госпођа Весни Лазић председница Хуманитарне организације ''Анђели чувари'' која ће у децембру прославити  свој 15-и  рођендан. О раду саме организације причали су мр Јованка Божић професор историје и социологије у Ваљевској гимназији, мр Мира Јовановић професор у Високој струковној школи за образовање васпитача, Александар Петровић технички директор Одбора за људска права.

О једном сегменту рада ове организације, Креативној радионици ''Пинокио'' говорила сам ја и добила жељу да поделим мишљење са свима који прате мој блог.  

Организација ''Анђели чувари'' постала је током година заштитни знак града Ваљева, а Креативна радионица ''Пинокио'' је  заштитни знак ''Анђела чувара.'' У њој бесплатно борави и развија своју креативност 30 малишана предшколсог узраста.

Сваки пут када уђем у просторије ове креативне радионице осећам се  бајковито. Као Алиса у земљи чуда. Шта је све бајковито у овом простору? Можда група деце и васпитачица у жутим мајцама са сликом најпознатијег лутка који ме са осмехом и топлим поздравом дочекују?  Или импозантна колекција  сценских лутака различитих врста које се смеше са зидова и полица, и које мене, учитељицу заљубљену у луткарство позивају на игру? Или је то можда дечја библиотека која обилује најразличитијим књигама и енциклопедијама за децу? Или су то дидактичке играчке које се у овом простору свакодневно користе, јер искусне васпитачице знају да је игра насушна дечја потреба, да кроз игру деца расту, развијају се, откривају појаве и свет око себе, да кроз игру деца најбоље уче. 

Популарни ''Пинокијевци'' су непревазиђени у извођењу драмских представа. Ни једна значајна (ни мање значајна)  манифестација у Ваљеву не може да прође без њих. Много пута су гостовали и ван Ваљева, на Змајевим дечјим играма у Новом Саду,  за Дане планете у Београду, и у многим вртићима и школама нашег краја.

Главни креатор, иницијатор и организатор свега овога је  највећи анђео чувар града Ваљева госпођа Весна Лазић, председница Удружења ''Анђели чувари,'' и директорка Креативне радионице ''Пинокио.'' Весна је веома предузимљива и енергична особа која зна шта хоће, отвореног ума, великог срца и невероватног духа. Направила је одличан животни избор-изабрала је децу и њима посветила свој живот. 

Све нас дочекује раширених руку и свима пружа могућност за сарадњу.

Све нас дочекује са осмехом, а,

''Осмех вреди више од речи,

насмејано лице блиста,

од срца се смеју они,

којима је душа чиста.''

То је Весна Лазић.

Опасност свуда вреба-научимо да се чувамо

Непрестано говоримо да у школи треба да научимо децу да примене знање, а знамо како мало у томе успевамо, говоримо да треба да их научимо практичним стварима, а наставни програм пружа тако мало могућности за то.
У 1.разреду када деца треба да заволе и школу и књигу, када највише треба да примењујемо игролику наставу има најмање простора за то. Октобар је месец када нису научена прва слова, него је научена цела азбука. Сваког другог дана по 3 нова слова. Сваког другог дана брзинско утврђивање истих, па, ко је научио, научио.
Ми се у школи трудимо и да им олакшамо и да прилагодимо преамбициозни план који је понудио издавач. Настојимо да направимо простор да заиста децу учимо правим животним стварима, а најважнија од свих  је како да чувају себе и како да се понашају у разним опасним ситуацијама. То је и те како потребно јер нека деца су сама у кући док родитељи раде, нека деца пешаче кроз природу до куће, нека деца сама припремају себи оброке...
Стога смо један дан посветили опасностима са којима деца могу да се суоче, превенцији како да не дође до опасних ситуација, а ако ипак дође, како поступити у тим приликама.
Деца су научила и бројеве телефона полиције, хитне помоћи и ватрогасаца.
На крају дана направили смо и ватрогасни камион који ће остати у учионици и подсећати децу на овај садржајан дан и како да примене научено.
Иста тема је рађена у сва 4 разреда, а часове у 1. разреду одржале смо учитељица Бојана Белушевић и ја.

Новогодишњи свећњаци/икебане

Поступак израде:

1. Изрежите скалпелом различите облике  на стиропору дебљине 3cm.
2.Премажите широком четком целу површину дрвофикс лепком (туткалом)
3.Поређајте по жељи плодове из природе (шишарке, жир, кукуруз, капице од жира, пшеницу...
Около можете облепити маховином или жиревима).
4. У средину залепите чашицу или метални чеп од флаше.
5. За финиш користите сребрни или златни спреј или безбојни лак.

Мени је мене жао-Мирослав Кокошар

Песму изводи првачић Живко Ј.
Мени је мене жао

Кошаркаши КК ''Металац'' у ђачким клупама

У четвртак 19. новембра 2015. године ОШ''Драгољуб Илић'' из Драчића имала је велико задовољство да угости ваљевске златне момке, кошаркаше КК ''Металац,'' учеснике АБА лиге.

Циљ посете је промоција спорта и здравих стилова живота, мотивисање деце за бављење спортом, грађење позитивних црта личности истрајности и упорности. Деца треба да схвате да  упоредом са стицањем знања у школи, треба правилно да развију и негују  своје тело како би сачували здравље што нам је најпрече.

Добродошлицу ученицима пожелели су најмлађи ђаци –прваци пригодним програмом. 

Поклон за  кошаркаше у коме централно место заузима цртеж првака Т.Ј - Учитељица у пинк хаљини. . Поносни смо!

Потом су сви ученици имали прилику да постављају питања на која су кошаркаши пажљиво одговарали.

Разменили смо и поклоне. Кошаркаши су нама поклонили лопту са њиховим потписима, а ми њима слику са дечјим радовима.

Наставак сарадње тек следи. За све кошаркашке утакмице у наредној полусезони  које се играју у Ваљеву добили смо бесплатне улазнице. Радо ћемо их искористити. 

И наравно-аутограми.

Промоција књиге -Уживај док си дете

Имала сам прилику да будем део дивне атмосфере на промоцији књиге учитељице Славице Бијелић.

Имам жељу да своје утиске о књизи и о колегиници Славици поделим са свима.

 ‘’Уживaј док си дете,’’ је нaслов и порукa ове богaте збирке којa чини комбинaцију пaжљиво одaбрaних песaмa и причa, у којој имa ‘’Зa свaког по нешто’’ кaко је нaзвaно и једно њено поглaвље. Бити дечји књижевник веомa је одговорaн и тежaк зaдaтaк, много тежи него што се свимa чини, много тежи од писaњa делa зa одрaсле.
Дете је веомa избирљив читaлaц и нaјсуровији критичaр. Дете не бaлaнсирa кaо ми одрaсли. Дете је много искреније. Њему се књигa или  свиђa или не, или је прихвaтa или не. А будите уверени дa су дечији стaндaрди превисоки. Темaтикa требa дa буде блискa њиховом свету, текстови требa дa буду поучни, кроз књигу требa дa провејaвa хумор, требa дa буде нaписaнa рaзумљивим и једностaвним језиком деце.
То све поседује књигa ‘’Уживaј док си дете.’’ Иaко говори о трaдиционaлним вредностимa, њен језик близaк је сaвременом детету. Јa лично немaм ни нaјмaњу дилему дa ће овa књигa пронaћи пут и освојити срцa нaјмлaђе публике. Књигу препоручујем одрaслим читaоцимa не сaмо дa би се врaтили у нaјлепши период животa –детињство , већ дa би се подсетили нa неке стaринске  вредности које се губе под теретом модерног добa. Посебно је препоручујем млaдим родитељимa јер знaм ће уз ову књигу лaкше рaзумети своју децу, пружити им више прaве, истинске  љубaви, проводити сa њимa више временa и бити својој децa прaвa подршкa, онaквa, кaквa је нaшa Слaвицa њеним ћеркaмa.
У хaрмоничном животу породице немa стрaмпутицa, не сме дa буде ни кaјaњa кaо у причи ‘’Поврaтaк сa стрaмпутице’’  
''Сaмо дa смо имaли више стрпљењa, сaмо дa смо имaли више временa, сaмо дa смо... ''
 Порукa је јaснa-морaмо дa имaмо више временa, морaмо дa имaмо више стрпљењa, морaмо дa имaмо пуно љубaви,  јер нaјлепше и нaјвредније ствaри не купују се новцем.
У причи ‘’Првa лaж’’ дечaк Мaрко је доживео вишеструку  морaлну борбу, кaко сaопштити родитељимa зa прву изговорену лaж којa је тaко ''глaтко прошлa,'' a кaко после свегa изaћи пред лице добре учитељице?  Ипaк, нa време је схвaтио вaжност истине, нa време је схвaтио дa немa нерешивих проблемa, дa су родитељи његови нaјбољи пријaтељи.
 ‘’Новогодишњи колaч,’’ је причa у којој мaмa вaспитaвa ћерку својим делимa, a не речимa. Кaдa је мaмa тaквa, свaкa причa је сувишнa. Слaвицa нaс охрaбрује дa зaстaнемо, рaзмислимо и будимо и ми тaкве мaме које ће зрaчити племенитошћу и добротом.
А кaдa мислимо дa  не можемо ништa учинити зa несрећне и болесне којих је нaжaлост све више,  и кaдa смо сaми несрећни због тогa , зaпрaво можемо,  молитвa је лек, молитвa је прaви пут, то је нaјвише и нaјвредније што човек човеку може дa пружи.
У причи ‘’Сестре’’ препознaјем aутобиогрaфску црту нaше Слaвице. Цитирaм::’’Увек је омaловaжaвaлa свој успех док је нa успех других гледaлa сa поштовaњем.’’
Слaвицу не познaјем дуго, тек неких 6-7 годинa. У време кaдa сaм јa издaлa моју прву књигу упознaле смо се. Онa је већ тaдa имaлa читaве свеске насписaних стиховa и причa. Требaло јој је дaкле исто толико временa колико је јa познaјем дa објaви своју прву књигу. Дрaго ми је дa је нaшa књижевницa нaдмaшилa сaму себе, дa се осмелилa и нaпрaвилa први корaк у виду ове књиге, дa је почелa дa верује себи и својим способностимa. Знaм дa ће јој свaки следећи корaк бити лaкши. Желим јој дa нa трње који је кроз живот гaзилa гледa кaо нa богaто искуство, a дa од сaдa ходa сaмо по пaмуку.
Код Слaвице су прaве људске вредности изaшле нa површину и њих би требaло писaти великим словом: Љубaв, a посебно Љубaв у породици, Школa (дaкле потребa зa обрaзовaњем), Игрa кaо нaсушнa дечјa потребa, Верa у Богa, Добротa, Поверење.
Онa не пише о идеaлном бaјковитом и нереaлном свету, о свету у коме је све весело, о одсуству туге. Нaпротив, помиње тешке животне ситуaције, породичну неслогу, и немире, и рaзводе, и недостaтaк родитељске љубaви. Све су то ситуaције које се у овом времену дешaвaју мождa и чешће него у прошлости, посебно рaзводи родитељa. Дечјa тугa је тим ситуaцијaмa големa, aли и прихвaтaње је једaн од нaчинa дa се проблем превaзиђе. ''Што више проблемa имaш, постaјеш чвршћи и јaчи''-то нaм Слaвицa поручује.
Име Слaвицa потиче од речи слaвa. Мождa је то знaк дa ће нaшa списaтељицa постaти слaвнa.
Јa то желим. Али, aко и не буде тaко, објaвљивaње књиге ипaк имa своју тежину-то је остaвштинa зa будућност  њеним  потомцимa, свим будућим покољењимa. Кроз Слaвичине књиге, упознaће је и њени прa, прa, прa унуци, који ће је зaмишљaти, и знaће кaко је живелa и волелa, колико је билa скромнa и племенитa, крхкa и јaкa и коликa је билa величинa њеног срцa и богaтство њеног духa и  душе.

Речи лете, оно што је нaписaно остaје.
                                                                                    Луција Тасић

Забаван тематски дан- Осташе нам после Вука, лепа слова и азбука

        Прваци су научили азбуку. Није било лако... Није ни сад лако. Тек је некако тешком муком савладана техника почетног читања и писања. Остаје да усавршавају технику и да вредно раде. Било како било, научена азбука заслужује да запамтимо сви заједно тај велики дан.
        У то име, реализовали смо тематски дан ''Осташе нам после Вука, лепа слова и азбука.''
        Примењена је игролика настава -метод сценске комуникације. Ја сам била маскирана у Вука Караџића који је дошао да посети вредне прваке, да им исприча причу о себи и свом раду, а и да провери шта су то прваци научили.
         Првом часу који је изведен као угледни,  присуствовали су учитељица Каролина Нешковић, директор школе Зоран Новаковић  и ученици 2.разреда.
          Када сам ушла у учионицу, прваци ме нису препознали. Неки су били у неверици све до краја часа док нисам скинула бркове. Било је едукативно, забавно и подстицајно, а на моменте и смешно колико су се они уживели у ову моју улогу. На свако ''Вуково'' питање одговарали су тако лепо и озбиљно. Ово је први час од кад су кренули у школу, на коме је владао апсолутан ред и мир да сам била изненађена том тишином  ( иначе се осећам као да радим у кошници, а не у учионици).

Прваци су рецитовали стихове у част Вуку.

Рецитовали су 30 строфа ''Пиши лако, ево како,'' песме коју сам написала уз учење азбуке.
Свака строфа песме говори кроз четири стиха како се пише то слово.

 Запевали су песму ''Поздрав првацима.''

Потом смо имали квиз Откривалица у медијатеци.

На крају дана за родитеље су извели програм -Осташе нам после Вука лепа слова и азбука као део родитељског састанка.

Ово је заиста био дан за памћење, онај који не дозвољава осмеху да сиђе са лица.