Пример добре праксе на XXIX Сабору учитеља Републике Србије

        XXIX Сабор учитеља Републике Србије одржан је у Београду 13. и 14. јуна 2015. године.
        На овогодишњем Сабору била сам модератор, презентер примера добре праксе и презентер личног учитељског стваралаштва.
        Мој рад је био у области наставних средстава, а носи назив ''Лутка као наставно средство на часу српског језика.'' У њему је сабрано моје дугогодишње искуство са часова српског језика на којима је примењивано луткарство као метод рада на часу, односно лутка као наставно средство.

Зашто лутка као наставно средство?

Зато што је:

- терапијско средство: ослобађа страхова и опушта, помаже при изграђивању самопоуздања и самопоштовања,

-подстицај  је за креативност и лепоту,

-синоним за игру,

-дететов пријатељ уз помоћ којег анализира свет око себе.

Луткина реч има снажније дејство на ученике него реч учитеља.

У изложбеном простору изложила сам моје ручно рађене гињол лутке и књиге, међу којима је у контексту  презентације примера добре праксе посебно место имала  књига ''Лутка из ђачког кутка.''

Сабор учитеља је и јединствена прилика да видимо колеге из читаве Србије, да загрлимо старе пријатеље, пригрлимо нове и да оживимо виртуелна пријатељства. 

Никада нисам упознала жену, чије презиме у потпуности осликава њен карактер, осим једне учитељице  - Слађана Доброта.
Слађана је творац популарне  ФБ странице ''Игра је најважнији дечји посао,'' водитељка семинара ''Угледни час прилика за све'' и мој одличан  пријатељ. 

Дивна, посебна и увек  оригинална -Оригинал Ми-Данијела Стефановић.

Творац популарних ФБ страна Оригинал Ми и Данијелине паметнице, аутор многобројних стручних чланака у Просветном прегледу, презентер бројних примера добре праксе на Саборима учитеља, сјајан педагог и још много тога. 

Најбољи едукатор Србије, наставница физике Биљана Живковић из Крагујевца. 

Њена  подршка ми је пуно значила приликом презентовања рада, а и сама је била презентер примера добре праксе на Сабору. Хвала на подршци драга Биљана!

Коначно упознавање после много година виртуелног пријатељства- Милијана Маричевић Петровић сјајна учитељица, добар педагог и добар човек. 

Марија Јовановић и Лидија Виденовић моја дугогодишња пријатељица и коаутор нашег заједничког уџбеника Чувари природе.

Због свега овога Сабор учитеља има посебну драж.

Журка за крај 4.разреда

Луца и лучићи

Сећам се тог првог дана у школи,

до мене Воја, а Ђоле моли

друга Дишу, да стане до Раше,

стиже и Ива, свима нам маше.

А онда Луца стаде на врата:

''Крените за мном до првог спрата.''

Тад није било краја нашој срећи,

сви ко један кренусмо трчећи.

Године друге стигло појачање,

да с нама дели знање,

Ања и Аца другари сјајни,

дани са њима, били су бајни.

Сетих се друже првих слова,

ред бројева, па ред сова,

и учитељица наша, озарена лица,

дели наm свеске пуне петица.

Како је умела бити фина,

да замочи  чика Тому и сина,

да праве наше костиме, маске,

па чак и бину од сирове даске.

Разне се слике смењују у ходу,

неко би мислио да тера моду,

а наша Луца својим светом маште,

за час учионицу претвори у баште.

Одједном све процвета и мирише,

буде облачић и понека кап кише,

а онда се одједном све зањише,

доласком Деда Мраза, све се брише.

Често наше маме позове саме,

па од њих направи даме,

кроз шалу и игру сувенирима,

направи тренд папирним шеширима.

Одједном реши да своје ђаке,

претвори у принцезе и вилењаке,

и од свег Луца представу створи

са свих страна аплауз се ори.

И све што је лепо има крај,

али зато нећемо жалити, знај,

од учитељице се морамо 
растати, само,

да деци другој прилику дамо.

Да и друга деца постану људи,

да Луца с њима машту буди,

да и друге духом води,

да култура увек буде у моди.

И док нас лаганим кораком прати,

сузе јој саме лете низ лице

учитељице, драга, поносна буди,

обећавамо ти све петице.

И тако из дана у дан, године лете,

учитељице, наша више нико није дете,

од ђака Ваших постали људи,

на сваког од њих поносна буди.

И после година много, никад неће остати сама,

ма где била, она ће увек бити са нама,

исту је љубав делила свима

и зато у срцима нашим посебно место има.

Генерација 2011/15

Ovako me vide moji učenici

''Trnova ružica'' u Banatskom Karađorđevu

5. juna 2015. učenici 3. i 4. OŠ''Dragoljub Ilić'' iz Dračića bili su gosti OŠ''Nikola Tesla'' u Banatskom Karađorđevu. Za svoje vršnjake izveli su predstavu  ''Trnova ružica.'' 
Ljubazni domaćini su posle predstave odveli decu u obilazak u obližnju crkvu, spomen sobu posvećenu stvaranju ovog mesta i događajima iz Prvog i Drugog svetskog rata i autentičnu banatsku etno sobu. Vršnjaci su se pobrinuli da organizuju zajedničke sportske igre i druženje sa našim učenicima. 
Bilo je ovo jedno novo i lepo iskustvo za sve nas. Jedva čekamo da uzvratimo gostoprimstvo.