Veliki ljudi

"Veliki ljudi -Ne,
nisu to
Sokrat
Leonardo da Vinči
Arhimed…

Nigde o njima neće pisati
kroz istoriju čovečanstva.
Nigde dvorove Umetnosti i Nauke
njihova dela neće krasiti.

Ni u jednom hramu
neće čuvati
njihove lične stvari.

Njihovih bista ni u jednom parku
nit’ Trgu neće biti;
niti će vas patinasta ploča
onako u prolazu
privući
da zastanete,
pročitate,
naučite.

Ne tražite ih u Aleji slavnih.

Nigde nećete naći
ličnu istoriju
Običnih
Velikih
Ljudi.

Samo Vas molim,
čuvajte ih sada
i ne dajte zaboravu nikada,
ako ste ih već negde sreli
(il’ ćete ih tek sresti).
Ja sam takvu osobu srela...

Samo Vas molim,
kad šetate ulicom
osvrnite se dublje,
pored Vas prolaze
Veliki Ljudi.

Priča jedne učiteljice

Zvala se gospođa Tompson. Prvog dana školske godine svojim đacima petog razreda je ispričala jednu laž. Poput većine učiteljica rekla je djeci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu poguren za klupom na svom mjestu sjedio dječak, po imenu Tedi Stodard.
Gospođa Tompson je posmatrala Tedija prethodne godine i primijetila da se rijetko igra sa ostalom djecom, odjeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno. Tedi je takođe znao da bude neprijatan. Došlo je dotle da je gospođa Tomson zaista uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom olovskom na njegovim zadacima. U školi gdje je gospođa Tomson predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da prije nego što napiše svoje mišljenje o svakom đaku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Tomson je ostavila Tedijev izvještaj za kraj. Kada ga je pročitala doživjela je veliko iznenađenje.
U prvom razredu, za Tedija je pisalo, “Tedi je bistro dijete i uvijek se smije. Uredan je i lijepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga.”
U drugom razredu, “Tedi je odličan đak, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlječivo bolesna.”
U trećem razredu, “Teško je podnio smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promijeni, to će loše da se odrazi po njega.”
U četvrtom razredu, “Tedi se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo drugova i ponekad spava na času.”
Gospođa Tompson je sada shvatila u čemu je problem i postidjela se. Još joj je gore bilo kada su joj đaci donijeli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Tedija koji je svoj poklon donio nespretno umotan u običnu braon papirnatu kesu.
Gospođa Tompson je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka djeca su počela da se smiju kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gdje su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dječiji smijeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je kanula sebi na nadlanicu. Tedi je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao:
“Gospođo Tompson, danas ste mirisali kao nekada moja majka.”
Pošto su djeca otišla, plakala je skoro sat. Od tog dana je prestala da predaje djeci gramatiku i matematiku. Umjesto toga počela je da ih uči. Gospođa Tompson je obratila posebnu pažnju na Tedija. Kako je radila sa njim, tako je živnuo. Što ga je više podsticala, brže je napredovao. Na kraju godine Tedi je postao jedan od najboljih đaka u razredu, pored toga što je slagala da podjednako voli svu djecu Tedi je postao njen omiljeni đak. Sljedeće godine je pronašla poruku ispod vrata od Tedija, da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.
Šest godina je prošlo prije nego što je dobila novu poruku od Tedija. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu. Poslije četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocjenama. Uvjeravao je gospođu Tompson da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Poslije četiri godine stiglo je još jedno pismo u kome je pisao da je odlučio da I dalje nastavi sa studiranjem. Pismo je bilo potpisano sa Dipl. Ing. Teodor F. Stodard.
Ali ovdje nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proljeća. Tedi je rekao da je upoznao jednu djevojku i da će se vjenčati. Objasnio joj je da mu je otac umro prije nekolko godina i pitao je gospođu Tompson da li bi pristala da na vjenčanju uzme mjesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Tompson pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.
Zagrlili su se i Dr. Stodard joj je šapnuo:
“Hvala gospođo Tompson što ste vjerovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osjećam posebnim i da mogu da postigem nešto u životu.”
Gospođa Tompson, je sa suzama u očima, šapnula:
“Tedi, griješiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Prije tebe ja nisam znala kako da učim druge.”

Nepoznati autor

Citati:Derviš i smrt-Meša Selimović

Змајева поезија за одрасле

Ђулићи, Ђулићи увеоци –Ј.Ј.Змај

Пола срце,пола камен

то сам био ја;

Пола студен, пола камен

крвца моја сва.

Ти си камен научила

љубит', горети

а срцу ми даде крила

срце одлети.

Одлетело небо рају,

Богу светлости,

вечној тори, вечном мају,

вечној радости.

Да изабере двома нама

кутак љубави,

мирно место међ звездам

нашој љубави.

Још се моли Богу тамо,

благ да опрости,

што ћу љубит тебе само

целе вечности.

Задовољан буди

Тајна среће

Неки трговац послао је свој сина да код најмудријег од свих људи научи Тајну среће. Младић је пуних четрдесет дана ходао кроз пустињу све док није стигао до једног лепог замка на врху планине. Ту је живео Мудрац којег је младић тражио.

Уместо да наиђе на светог човека, наш јунак је међутим, ушао у једну салу која је врвела од људи:трговци су улазили и излазили, неки људи разговарали су у угловима, један мали оркестар свирао је пријатне мелодије, а ту је била и трпеза пуна најукуснијих јела. Мудрац је разговарао са свима и младић је морао да сачека два сата да би дошао ред на њега.

Мудрац је пажљиво саслушао разлоге младићеве посете, али му рече да у овом моменту нема времена да му објасни тајну среће. Препоручио му је да се прошета по његовој палати и да се врати за два сата.

-У међувремену бих те нешто замолио,-рече Мудрац пружајући младићу кашичицу за чај у коју је капнуо две капи уља.-Док будеш ходао носићеш ову кашичицу и настојаћеш да се уље не проспе.

                Младић је почео да се пење и силази степеницама палете стално мотрећи на кашичицу. После два сата вратио се пред Мудраца.

-Дакле,-упита мудрац-еси ли видео моју палату?

Младић је посрамљен признао да ништа није видео. Његова једина брига била је да не проспе оне две капи уља.

-Онда се врати и упознај чудеса мог света. Не можеш имати поверења у човека уколико не упознаш његов дом.

                Сада све смиренији младић узе кашичицу уља и поново крену у шетњу палатом, овог пута обраћајући више пажње на све детаље.-----------------------------------------------------

Вративши се код Мудраца потанко исприча шта је све видео.

-Али, где су оне две капи уља које сам ти поверио?-упита Мудрац.

Погледавши у кашичицу младић примети да их је просуо.

-Ето, то је једини савет који могу да ти дам,-рече Мудрац. Тајна среће се састоји у том да поисматраш сва чуда овог света, али да никад не заборавиш на оне две капи уља у кашичици.

(Пастир воли да путује, али никад не заборавља своје стадо.)

                                                                                                   Алхемичар-Пауло Коељо

Moja тетка, моја вила

Једина грешка на жени

                                                        Анимација са сајта  lenagold.ru

Када је Бог направио жену, дошао је до шестог дана радећи прековремено.

Дошао је Анђео и питао га:

-Зашто трошиш толико времена на њу?

Бог одговори:-Јеси ли ти видео шта сам јој све дао? Спецификацију према којој је обликујем? Она мора знати прати, али не сме бити од пластике. Треба имати више од 200 покретних зглобова и сви морају имати могућност за промену и при том да свака дијета функционира. 

И још има крило за четворо деце. Али, у исто вријеме да има пољубац који може излијечити све, од озлијеђених кољена до сломљеног срца. И све ово ради само са двије руке.

Анђео се зачудио свим тим вјештинама: -Са само двије руке? Немогуће!

-И ово је само стандардни модел.

-То је пуно посла за један дан. Одмори се па сутра доврши.

-Не желим то. Тако сам близу да завршим ово биће што је мом срцу драго. Кад се разболи сама се избори за оздрављење и може радити 18 сати дневно.

Анђео се приближио и дотакао жену:

-Боже, како си је направио тако меку?

-Јест, мекана је- каже Бог, али направио сам је да има снагу. Нећеш вјеровати шта све може издржати.

-Може ли мислити?

-Не само да може мислити. може и сарађивати и договарати се.

Анђелу нешто привуче пажњу и дотаче женино лице.

-Боже, изгледа да овај модел има један пропуст. Нисам ти рекао да превише тога стављаш на њу.

-Није то никакав пропуст. То је суза.

-Чему то?-упита Анђео.

-Суза је њен начин да се изрази њена туга, њена љубав, њена самоћа, њена бол и њен понос.

Ово је оставило јак утисак на Анђела.

-Ти си геније, Боже! На све си мислио. Жена је сјајно биће.

-То је истина. Жена има задивљујућу снагу. Жене подносе тешкоће, носе тугу, али знају за срећу, љубав и своје мишљење. Оне се смију кад желе вриштати. Жене пјевају кад желе плакати. Плачу кад су сретне и смешкају се кад су нервозне. Боре се за оно у шта вјерују. Противе се неправди. Не признају не као одговор. Ако постоји други и бољи начин за рјешење све од себе дају за своју обитељ. Оне прате пријатељицу код лијечника зато што се боји. Жена воли без граница. Оне плачу кад им дјеца доживе нешто ново у животу и радују се доброти својих пријатеља. Оне се радују кад чују за неко рођење или вјенчање. Срце се њихово сломи кад чују за смрт неке драге особе. Оне тугују за изгубљеним вољеним особама, али су јаке и кад више нема ничега зашто би се бориле. Жене знају да један загрљај и пољубац може излијечити сломљено срце.

Ипак, жена има једну грешку.

Она заборавља колико вреди.

Непознати аутор

                                       Фотографија је преузета са нета (уметничке слике жена).

Љубав прва

Нек те срце води