Реализовани семинари У Косовској Каменици

Косовска Каменица је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у источном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 7.331 становника. Становништво је мешовите структуре. 
Срби су нажалост у мањини од 1999.
У Каменици је радила српска народна школа између 1870-1876. године.
А сада, у Косовској Каменици живи дух наше поетесе чије име с поносом ова школа носи 
ОШ ''Десанка Максимовић.'' 
Школска зграда  је подељена. У једном крилу зграде уче српска деца, у другом албанска.  

Већ на самом улазу у школу, види се да ово није ''обична'' школа. Њени зидови окићени су многобројним дипломама и признањима које освајају ученици. Заслуга за то припада њиховим учитељима и наставницима који раде вредно и предано.

У овој школи већ одавно живи дух предузетништва. У подруму се налази столарска радионица у којој се израђују дрвени сувенири који се могу купити у симпатичној школској продавници.

У школском дворишту налази се и летња учионица.

Многих ствари не би било, да школом не руководи енергична, предузимљива и хиперактивна директорка Јадранка Васић која је непресушни извор идеја. Овако ја замишљам ЖЕНУ-ЗМАЈА. Увек је спремна за акцију.
По струци је професор географије, по резултатима које постиже моје лично мишљење је да је рођени лидер.

Јадранка Васић је едукацију наставника поставила као императив.
 ''Нас на Косову може спасти само образовање и знање,'' каже ова млада  директорка.
Омогућила  је да у овој години  реализујемо сва три програма стручног усавршавања у њиховој школи.
Интеграција, корелација и занимација и Учење у амбијенту је најпродуктивније на свету  реализовани су у марту месецу за четири групе полазника.
И сада, на крају наставне године, реализовали смо програм Чувајући природу чувамо себе-еколошко васпитање деце за две групе наставника.
Иако смо сада, на крају јуна сви помало уморни и са нестрпљењем очекујемо распуст, наставници су радили веома заинтересовано.
Ми, водитељи осећали смо се као код куће, међу познатим лицима драгих колега.

 Рекли су о семинару...

Драге колеге, хвала на интересовању за обуке и на успешној сарадњи!
Хвала на поверењу и пријатељству!
Желимо Вам пуно снаге и воље да пребродите све тешкоће.
Желимо Вам  срећу да опстанете и останете на својим огњиштима.
Уз Вас смо  мислима и срцем!

Лидија и Луција

Реализован семинар у Грачаници

24. јуна 2018. реализован је програм стручног усавршавања ''Учење у амбијенту је најпродуктивније на свету'' у ОШ''Краљ Милутин'' у Грачаници.
Статуа поноситог краља налази се испред школе у пространом школском дворишту и сваком добронамерном госту жели добродошлицу.
А ми смо то били.И заиста, већ при самом уласку у двориште осетили смо се добро дошло.

Пре него што смо ушли у школу и упознали наше домаћине, фотографисали смо околину, заставе на школи које су наговештавале да се овде нешто дешава.

Брзо смо сазнали шта се дешава. Дешава се ВИДОВДАН. Дешава се то да се овде готово читав месец одржавају ''Видовданске свечаности.'' Јун месец је у знаку овог празника. Свакодневно се у дворишту школе, у самој школи и Центру за културу, одржавају пригодне манифестације. Дана када смо стигли, одржавале су се витешке борбе. И гле, ту сам упознала два момка из Ваљева који се боре на витешким играма и који су пар година били победници. Од њих сам сазнала да у Ваљеву постоји клуб за савладавање витешких вештина. Сазнала сам да је Зоран Гођевац бивши ученик моје школе парох у Приштини, да је на важној функцији у Грачаници.
Иначе, Грачаница се налази само 7 километара од Приштине. Практично представља предграђе овог града.
А онда су почеле игре. Пропратили смо део витешких игара, јер семинар је морао нда почне у заказано време.

На улазу у пространу школу, разгледали смо... Музеј камена са ретким примерцима.

Бројни пехари и дипломе. Закључак: Ово је једна успешна школа.

На самом улазу-Правила понашања у која су сви укључени:родитељи, ученици, наставници. Реда мора да буде.

А током самог семинара имали смо задовољство да се дружимо са креативним колегама.
Семинар је организовало Друштво учитеља Грачанице које за сада броји 30 чланова, али има тенденцију да ''порасте.'' 

Иако сви ми бројимо дане до одмора, иако смо преуморни, тај умор се није осликавао на лицима наших колегама. Лица су им блистала од среће. Пружили су нам руку пријатељства, пожелели добродошлицу каква се мало где може доживети, указали су нам  част што су у овом периоду желели да похађају семинар и задовољство што желе да сарађујемо.
Са колегама који живе на Косову, човек веома брзо успостави комуникацију, веома брзо постаје интиман, веома брзо пронађе пријатеље.
Можда зато, што према њима имам посебан респект, што осећам дивљење, не професионално, него људско дивљење.

Некако смо одмах препознали председницу Друштва учитеља Сузану Максимовић,иако смо се чуле само телефоном. Енергична жена, отвореног ума и срца.
Потом се појавио уча старог кова, Љуба Максимовић. Њега као да познајемо читав живот. Много година је учествовао на Сабору учитеља у промовишући рад школе и презентујући примере добре праксе. Дуги низ година пише за Просветни преглед и стални је сарадник тог листа.
А ту је био и наш стари знанац, учитељ Драган Филиповић кога смо упознали прошле године на Смотри учитељског стваралаштва у Книћу и који нам је већ тад привукао пажњу својим ентузијазмом. Упознали смо и учитељицу Данијелу родом из Бора која је и била иницијатор наше сарадње.
И нема простора да пишемо о сваком појединачно. Упознали смо дивне људе великог срца, који без обзира на то што живе у тешким условима имају ведрину и оптимизам.

Фотографија за крај. Учитељи Љуба и Драган.

Рекли су о семинару...

Ово је почетак наше сарадње. Следеће виђење заказано је већ за наредни викенд. 

 Путовали смо пола ноћи. Осећале смо трему и страх.

 Све је  ишчезло кад смо случајно паркирали ауто на манастирској капији.То је био знак, да ће све проћи у  најбољем реду

Прво што смо посетили био је велелепни манастир Грачаница, симбол места, сведок старих времена и српске историје. Знале смо Лидија и ја да ће дан бити успешан и да смо на правом месту. 

Захваљујемо председници Друштва учитеља Сузани Максимовић и учи Љуби на успешно реализованом семинару и на прилици за поновно виђење.

Жирафа Јованка

       За конкурс који је Тетра- пак организовао у сарадњи са  Eco Schools Serbie ученици 3. разреда из Драчића  направили су жирафу Јованку. Име је добила по ''жирафану'' Јованчету из јагодинског зоо врта. Ђаци су хтели да Јованчету поклоне девојку.
       Нисмо освојили ни прво место ни неку од утешних награда, али смо се сјајно забавили док смо радили и по ко зна који пут уверили се да није сав отпад смеће.
Деца су показала много  креативности и сарадње. Сецкали су, лепили, разлагали и слагали, обликовали и преобликовали, маштали и дружили се у креативној  еколошко-дидактичкој игри.

Јованка је добила и песму на дар:

Кад попијеш сок и млеко,

рециклирај, то је лепо.

Амбалажу прописно одлажи,

како треба и баки покажи.

Не желимо да прљамо село,

Јованка је наших руку дело.

А онда у Просветном прегледу ученици заједно са Јованком  појавили су  се на насловној страни.  Пресрећни смо због тога и захвални уредницима листа.

Не желимо да прљамо село, Јованка је наших руку дело

         Ученици наше школе, као и сва сеоска деца имају привилегију да живе у здравој животној средини. Управо такву желимо да је сачувамо. Стога је еколошко васпитање деце приоритет наше школе. Не спроводимо га само кроз изборни предмет чувари природе, већ и кроз обавезне предмете. Значајне еколошке датуме обележавамо тематским данима и низом других активности.

 У намери да нам село буде чистије, здравије и лепше, много пута смо заједно са ученицима  и њиховим родитељима организовали акције чишћења околине. На местима где су мештани правили сметлишта, поставили смо табле са еко порукама. Успели смо да их одвикнемо од рђавих навика бацања смећа у природу. Деца су добри учитељи и задовољни смо учинком.

Еколошке навике треба усађивати од најранијих дана како би оне постале стил живота. На одређеним местима у школи сакупљамо материјале за рециклажу, пластичне флаше, стару хартију, чепове... Деца  уче по моделу и ако виде да њихови наставници доносе од куће сировине за рециклажу, радиће то и они.

Да би ученици схватили значај  правилног одвајања отпада и могућност поновног коришћења,  у склопу слободних активности одржавамо радионице рециклаже. Наше радионице изнедриле су многобројне декоративне и функционалне предмете.

Овог пута смо рециклирали тетра пак амбалажу. Као продукт тог рада, настала је жирафа Јованка која је одмах постала миљеница деце и маскота Еко школе ''Драгољупче.''

На поклон је добила и стихове:

Кад попијеш сок и млеко,

рециклирај, то је лепо.

Амбалажу прописно одлажи,

како треба и баки покажи.

Не желимо да прљамо село,

Јованка је наших руку дело.

Луција Тасић

Седам младих талената из Драчића

На конкурсу КЦ Пожаревац под називом Сто младих талената, песме седам мојих ученица и ученика, нашле су место у ЗБОРНИКУ књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Зборник  је приредио  господин Братислав Голић.

То су ученици 3.разреда:
-Тијана Јездић,
-Тијана Вићентијевић,
-Јована Спасић,
 -Александра Николић,
-Данило Гођевац,
-Марко Ралић
 -Живко Јездић.
Децо, поносим се вама!