уторак, 25. октобар 2016.

''Јесен је, јесен рана''

ОПШТИ ПОДАЦИ:

Школа:
ОШ''Драгољуб Илић''
Место:
Драчић
Разред:
2.
Датум:
26.септембар 2016.
Присутни на часу:
Директор школе Зоран Новаковић, учитељица Весна Сировљевић и ученици 1.разреда, наставница руског језика Љиљана Ђурић

СТРУЧНИ ПОДАЦИ О ЧАСУ:

Предмет:
Свет око нас
Наставна јединица:
''Јесен је, јесен, рана''
Тип часа:
Обрада и проширивање знања
Облик рада:
Индивидуални, фронтални, групни
Наставне методе:
Текстуална, интерактивна, метод сценске комуникације, практичан рад,
Наставна средства:
Плакати :годишња доба, воће и поврће, шумске животиње се припремају за зимски сан, радови од стиропора:веверица са корпицом лешника, меда који чисти лишће, мали меда који се спрема за зимски сан, кутија са јежићима у лишћу –продукт рада деце у 1. Разреду, јесен на зиду учионице која осликава јесење време, гардеробу, кишобране, опало лишће, облаке, очигледна: воће и поврће.
Техничка помагала:
Рачунар
Специјални облик наставе:
Интегративно-игролика настава
Временска артикулација часа:
Време је дато оријентационо.
Уводни део: 5 - 6 мин
Главни део: 30 - 35 минута
Завршни део: 5- 6 минута

Зависи од активности ученика и брзине којом ће одговарати на питања.
Корелација;
Српски језик, музичка култура

Место одржавања часа:
Учионица

ЦИЉ ЧАСА:

Усвајање нових и проширивање постојећих знања о јесени кроз хоризонталну и вертикалну  повезаност градива из различитих предмета. 
ЗАДАЦИ ЧАСА:


Образовни:

-повезивање претходних знања и искустава са новим садржајима,
-долажење до нових сазнања и усвајање истих

Функционални:

-развијање перцепције и запажања код ученика
-развијање логичког мишљења
-оспособљавање за коришћење различитих извора      знања

Васпитни:

-развијање љубави и хуманог односа према природи
Садржај рада:

Уводни део:

Мотивација за рад:
Учитељица улази у учионицу одевена у плашт, са корпицом воћа и поврћа у руци и цветном круном на глави. Поздравља децу и не представља се. Деца треба на основу њене приче да погоде ко им је дошао.

УЧИТЕЉИЦА:
Добар дан децо!
Иако сам одмарала девет месеци осећам се помало уморно. Стигла сам са далеког пута. Пропутовала сам пола земаљске кугле да стигнем до вас. Сигурно сумњате у оно што причам. Знате да постоје брза превозна средства и да се с краја на крај света зачас стигне. Ја не користим те новотарије. Допутовала сам као и увек мојим кочијама. Успут сам посипала злаћани прах по шумама и воћњацима, обојила сам облаке мало тамнијом бојом, затамнила боју сунца, просула чаробни прах за зрење плодова у баштама и воћњацима и убрала ове плодове за вас. Оне птице, што их зову селице плаше ме се. Како у неки крај наиђем оне се скупљају у јата и селе тамо где ме нема. Успела сам да задржим тек понеку роду и да је разуверим да сам добронамерна и да нема потребе још да путује. Углавном се људи мом доласку радују. Хвале моје боје, моје богате плодове. Тако је барем првог месеца. А пошто се задржавам 3 месеца, како време пролази све ме више грде и једва чекају да отпутујем. Људи су лицемери прави. Прво раширених руку дочекују госта, а после једва чекају да ме отерају. Криве ме за влажност, маглу и њихову костобољу и нервозу. За све сам им ја крива.
Ко сам заправо ја?_________________

Певање песмице:
Нестало је лета, стигла јесен жута
Нема више песме крај шуме и пута.
А птичице мале отишле су југу
Нема више песме у шуми и лугу.

Главни део:
 Истицање циља часа.
 Кроз многобројна наставна средства разговор о јесени. Кренули смо од јесењег времена (слике на зиду).
Богатство јесени-воће и поврће. Ту смо увели и елементе здраве исхране. Ученици су се засладили грожђем, јабукама и крушкама.
Кроз плакате и фигуре од стиропора разговарали смо о припремању шумских животиња за зиму...

Задатак:
Ученици раде у групи.
 Напишите 5 доказа да је стигла јесен.
Читање радова од којих ће настати заједнички плакат.

Завршни део:

Ученицима су подељени стихови песме јесењи бал, коју изводе за крај.


Јесењи бал-М. Топаловић


На балу код јесен даме, све званице налицкане;
сомот јакне код јабука, шљиви сатен око струка;
розе чипку бресква носи, перлама се грозд поноси;
ћилибар на дињи блиста, а крушка од злата чиста.

Надмећу се у раскоши бројни гости, све кицоши;
лук са машном око врата, рен са шалом од броката;
купус-с блузом од тиркиза, целер с фраком из Париза;
кромпир носи сако смеђи, пасуљ капут нешто блећи,
а патлидџан (јако ташт) нахерио лила плашт.

Друштво ово јоште краси:мрква, дулек и ораси.

Док се врте кавалири, коло се веома шири;
цупка пламен ципелица, смејуљи се лубеница;
купина, ко права дама, са тамним је минђушама,
за њом иде малина, пурпурна јој хаљина,
а дуња је прати-звецкају дукати.

Дрма коло, нек се зна:јесен нам је богата.
Какви су твоји утисци о данашњим активностима?



  
                               




понедељак, 24. октобар 2016.

Eко песме




ЕКОЛОШКА АЗБУКА-Луција Тасић

А - Анђелка воли здраву храну.

Б – Бубашвабе не треба гајити у стану.

В– Вода је извор здравља и живота.

Г – Гукање голубова права је лепота.

Д – Дим загађује и трује средину.

Ђ – Ђорђе чува своју околину.

Е – Екологија је најлепша наука.

Ж – Жељна сам тишине, смета ми бука.

З – Зимске падавине уништавају бациле.

И – Изданци пшенице испод снега вире.

Ј – Једну јабуку поједи сваки дан.

К – Кад је ваздух чист имаш миран сан.

Л – Лековите биљке треба сакупљати.

Љ – Љубав ти природа вишеструко врати.

М – Моја мама смеће прописно одлаже.

Н – Нанин чај код болова помаже.

Њ – Њиве не треба прскати отровима.

О – Око моје ужива у зеленим боровима.

П – Птице много воле ваздух и слободу.

Р – Рибама морамо сачувати воду.

С – Сунце су мило оштетили људи.

Т – Треба се чувати да нам не науди.

Ћ – Ћукови воле шумицу и гај.

У – У селу сваком прави је рај.

Ф – Фењере своје свици радо пале.

Х – Храну треба сачувати за потомке мале.

Ц – Цвеће је лепо баш као и деца.

Ч – Човеку је природа од свега преча.

Џ – Џемпери се праве од овчије вуне.

Ш – Шуме треба да су сваког дана пуне.




Новогодишња туга-Луција Тасић

За Нову годину
                                                  кад се сви веселе,                                                 


плачу млади борови,
плачу вите јеле.

У њихове шуме
кад се зора буди,
долазе са секирама
неки чудни људи.

Секу јеле младице,
кидају им гране,
па их носе на пијаце
док зора не сване.

Гужва је велика,
продају се дрвца,
а не мисле људи
да им ломе срца.

Не мисле на пустош
што за њима оста,
не мисле на своја,
понашања проста.

Да су мало ученији
сигурно би знали,
за опстанак људског рода
свако дрво значи.

Зато децо, учите,
своје родитеље,
да за Нову годину,
не купују те  јеле.

Али зато могу,
с кореном да купе
и нека их засаде,
у врт поред клупе.

Тако ће им онда
нови живот дати,
а јела ће доброту
знати да узврати.

Из књиге -Испод неба деци треба

Еко завет


Имам планова триста

како да школа заблиста.
Нећу папире, кесе и смеће
да моје око среће.

На корист људском роду,

штедећу струју и воду.
Нико ме спречити неће
да садим дрвеће, да садим цвеће.

И никада нећу одустати од тога

да се борим против дима и смога.
Нећу да падају сумпорне кише,
хоћу да ваздух лепо мирише.

Хоћу да својој деци,

оставим рибе у реци.
Желим да виде бео снег
и плаво небо и зелен брег.

Схватите озбиљно поруке моје,

загађивачи нек' ме се боје.
Будућност ове планете
у руке узима дете.

Бранко Миљковић би можда рекао:

''Природа пати, природа стење, 
уби је прејако загађење.''
Зоран Георгијевски
професор физичког васпитања 
 ОШ''Бранко Миљковић'' из Ниша


АКО ЖЕЛИШ ДА ТЕ ПРАТИ СРЕЋА

АКО ЖЕЛИШ ДА ТЕ ПРАТИ СРЕЋА
БУДИ УВЕК У ДРУШТВУ ДРВЕЋА.

кАД ИЗГУБИШ УПОРНОСТ И ВОЉУ
САСТАНИ СЕ СА СУНЦЕМ У ПОЉУ.

АКО ЖЕЛИШ ЛЕПУ БОЈУ ЛИЦА
УМИВАЈ СЕ РОСОМ СА ЛАТИЦА.

АКО СУ ТИ СЛАБЕ ГЛАСНЕ ЖИЦЕ
ПОЗАЈМИ ИХ ОД ЦВРЧКА И ПТИЦЕ.

АКО ЖЕЛИШ БИТИ ДУГА ВЕКА
СЛУШАЈ ДОБРО ШТО ЖУБОРИ РЕКА.

АКО НЕ ЗНАШ ПЕТУ СТРАНУ СВЕТА
ПОТРАЖИ ЈЕ ОКО СУНЦОКРЕТА.

АД СЕ ПОГНЕШ ПОД БРЕМЕНОМ ТУГЕ
ПРОВУЦИ СЕ ИСПОД ДВЕ-ТРИ ДУГЕ.

И ВИДЕЋЕШ, ВЕДРИЈИ И МЛАЂИ
КОЛ'КО ЋЕ ТИ ЖИВОТ БИТИ СЛАЂИ.

Добрица Ерић


                                              



ЕВО ОДЕ ЗАШТИТИ ВОДЕ

Нема на планети живота без воде,
тако драгоцена треба да се штеди.
Вредност је њена неизрецива,
како да је не чувамо кад нам толќо вреди?

Потоци, реке и језера бистра
извор су прави чисте, питке воде.
Поведимо рачуна зато
да ни мрва отрова у њих не оде.

Зар човек не зна-трујући воду,
животиње, биљке и себе трује.
Зато смисли и нацртај поруку неку
да чисту воду нико не загађује.
(Извор Школарка 2)

Текстови о месецима у години


ХВАЛИСАВИ ЈАНУАР

Хвалио се пред свима јануар:
''Знајте да месец сам баш добар.
Са мном почиње година свак,
празницима радујем малог ђака.

Само због мене и пада снег,
правим грудве тешке ко тег.
У бело сам бојио сваки предео
увек када сам то пожелео.

Остали месеци нису ми равни.
Схватате већ да сам главни.''
Снено га погледа гладни јазавац
и рече:''Ти си највећи хвалисавац.''
                                       Д. И.

ФЕБРУАР

Током фебруара
свира стара фуруна бубњара.
мора стално да се ложи,
да се џара да се стара око жара.
ветар с димом разговара
па га врати па га вара,
па га плете,
па га пара,
па га тера до дувара.
зима цуња испод гуња,
па се шуња до недара.
                                Владимир Андрић

ФЕБРУАР

Кад фебруар месец дође,
па заледи сваку бару,
оштри мраз баш свуда прође,
сваком даје по шубару.

Целе ноћи облак прео
нежне, беле пахуљице,
а шубару ветар плео,
без игала и вунице.

Север звижди, ћуте птице
док димњаци луле пуше,
на стрехама леденице
много личе на минђуше.

Кад пролеће почне звати,
неће више тако бити,
све ће стрехе заплакати,
минђуше се истопити.
Милорад Шојић

ПРИЧА О ФЕБРУАРУ
Знате ли народну пему која почиње овако:

Сечко сече,
а март дере,
април носи,
мај продаје?
Ево, тај Сечко -то сам ја. Фебруар. Многи кажу да сам лош. јели то истина?
није сасвим тако. Зар сам ја крив што су одредили да живим у баш оно време кад по земљи шетају ветрови и снежне мећаве? Него, не брините због тога децо! Ја помало миришем и на пролеће. Нећу вам објаснити зашто и како. Испеваћу вам само једну песму и ви ћете се и сами сетити. Она се зове ''Звончићи.'' 

Чудно чудо дечице,
још је све у снегу,
а већ били звончићи
изникли на брегу.

Звоне, звоне, весело:
''Ми смо висисбабе!
Веселимо децу,
тате, маме, бабе...''
Кад чује ову песму, Снешко плаче, а деца се смеју.
                                                              Видое Подгорец

БЕСКРАЈНИ МАРТ

Рећи ћу ти да знаш од старта,
Много се плашим овог марта.
То није месец к'о сваки други.
Његови дани су посебно дуги.

Јер од давнина знано свима
Кад нешто чекаш, дан је година.
А мени се чини двадесет столећа
Проћи ће пре но се дочепам пролећа.

Сем тога често март мења ћуди,
Тек сунце гране, ветар загуди,
Па и мраззна некад шамар да лупи
Сиротој воћки која запупи.

Зато ти понављам и сад на крају
Сви месеци варљиви бити знају.
Али дуг као март ниједан није

Иако у себи ведро пролеће крије.
            Д. Ивановић 

БЕЗ АПРИЛА

Како би година тужна била
кад би била без априла!

И да не стижу са југа ласте
и да не хита трава да порасте.

Да после зиме тамо у гори
пробуђени поток не зажубори.

Пољана без цвета тужна би била
кад би била без свог априла.
                                            Г.Т.


МАЈ

Пролеће и сунчан дан,
Ветар благ и разигран,
Ливада и зелен луг,
Игра, лопта, добар друг...
Маравињак у пољу ври,
Јагода и трешња зери,
Плаво, ведро, зелено,
Бистро, сјајно, сунчано...
Тим речима никад крај,
Јер све оне кажу:МАЈ!
(Школарка 1)

СЕПТЕМБАР

Септембар дође, мио свима,
окићен гроздовима.

-Овај ће месец теби да даде
богате родом винограде.
А шта ћеш ти урадити?

-Одморан, чио, пун снаге нове
ја на рад крећем-школа ме зове.
                 Бранко Ћопић


СЕПТЕМБАР


Од свих месеци
најдражи деци!
Пред школом стоји,
прваке броји
-СЕПТЕМБАР!

Јабуке, грожђе
воле кад дође,
месец милина,
пун витамина,
-СЕПТЕМБАР!

Селице прати,
карте им плати,
док лете јужно,
маше им тужно
-СЕПТЕМБАР!

Иде на свадбе,
венчава младе.
С лишћем у коси
лепоту носи
-СЕПТЕМБАР!
Власта Н. Ценић


ОКТОБАР

На пут ја далек 
пратим птице
и зато имам
сетно лице.

Још сејем златнике
на све стране,
па стога тугују
голе гране.

А кад већ не знам
шта ћу више,
просипам досадне
капљице кише.
             Н. Матић

НОВЕМБАР

Новембар звижди кроз село,
мрко му мутно чело,
дрвећу скида одело.

Пса Жућу
 утерао у кућу,
а мачка Сивка
скривена код коша
чека врапца Живка.

У галопу облаци
небом јуре,
улицом трче ђаци,
у школу журе.

У јату вране
гачу над селом,
надајте се скоро
покривачу белом.
                              Стојан Стајић


Ацин годишњи пут


Једне вечери, 
била је зима
срео се Аца 
с мјесецима.

И рече Аци ЈАНУАР
првенац месец,
сијед и стар:
-Даћу ти снијега
без краја, конца 
и сјеверова
сребрна звонца.

ФЕБРУАР затим
упорно гура,
час бије снијегом, 
час гурну бура...


...Ево и МАРТА,
првога творца,
дува топлином
развигорца:


-Тјераћу зиму,
досадну бабу,
поклонићу ти
висибабу...


...И љупки АПРИЛ
показа лице,
прати га мирис
од љубичице...


...Ево и МАЈА
руку пружа,
лице му тоне
у мору ружа...

...Долази ЈУНИ,
сунчана чела,
шешир му краси
јагода зрела...


...ЈУЛИ се креће
поносито,
краси га вијенцем
сазрело жито...

...ОКТОБАР лишће
позлатом таче,
јесен се смијешка
на ораче...


...НОВЕМБАР иде
и кашљуца,
леденом кишом
у прозор куца.


ДЕЦЕМБАР иде,
студени вал,
у магли кричи
путник ждрал:


-Ево ме Ацо,
с висока бријега,
носим ти прве
пахуље снијега.
                   Бранко Ћопић



РАСПЕВАНА ГОДИНА


ЈАНУАР је снажан
утабаних стаза,
деца жељно чекају
седог Деда Мраза.


Фебруар је месец
када сав снег оде
поплаве се селе,
набујају воде.


МАРТ је врло тужан,
тад и небо плаче,
ливаде се натопе
и пупољци каче.

АПРИЛ је игра птица,
поток вежба скок,
пуно љубичица
пчела скупља сок.

МАЈ је месец маште
на облаку стојим,
сањам лепе снове,
или звезде бројим.

ЈУНИ је пун сунца,
зелени се гај
и док облак бунца
липа спрема чај.


ЈУЛИ је на мору
или на планини
сунцем пламте зоре,
ноћ на месечини.


Док АВГУСТ одмара
септембар се шуња,
удари лето по глави,
па настане муња.


Стиже строги СЕПТЕМБАР,
који ђаке гњави,
бреза скида хаљину,
жуто даје трави.


Чувајте се децо,
ОКТОБАР се спрема,
ветар захуктао
шале више нема.


НОВЕМБАР полако
почиње да стари,
прави место зими
скупља своје ствари.

ДЕЦЕМБАР је снажан
утабаних стаза,
деца жељно чекају 
седог Деда Мраза.